Homoljske šume

Autor
Homolje Homolje

Sve što nam je poznato o Mesopotamiji je zapisano na glinenim pločicama. Egipćani su svoje priče ispisali na papirusu a antička Helada i Rim su poruke potomcima ostavili na kamenu. Vizantija je značajnije zapise ostavila na pergamentu-štavljenoj koži. Civilizacija Evrope je opismenjena zahvaljujući gustim bukovim šumama. Kelti, Sloveni i Germani su pisali na brezovoj kori, bukovom listu ili daščici presvučenoj voskom koju su kod nas nazivali – voskoleska. Tragovi te bukvalne pismenosti se vide u mnogim nazivima. Englezi čitaju knjigu (buk), Rusi svoja slova nazivaju bukve a i mi prva slova učimo na listovima bukvara. Najkvalitetnije bukove šume kod nas se nalaze na Boranji i okolnim planinama Zapadne Srbije.

Najlepše su na Homolju. Pravo vreme za obilazak Homolja je mesec novembar kad su bukove šume obojene lepim bojama jeseni a opalo lišće prijatno šušti pod nogama. I ozbiljan čovek poželi da protrči kroz to lišće kao nekad, dok je u školi učio prva slova.

Na ulazu u Gornjačku klisuru nas dočekuje jutarnja izmaglica iznad koje proviruju visoka bukova stabla. Promiče opustela isposnica manastira Blagoveštenje u kojoj je nekad bilo četri stotine monaha. Malo dalje, na drugoj rečnoj obali, iz oštrih stena nestvarno izranja bela crkva manastira Gornjak. U Gornjaku kneza Lazara boravi nekoliko monahinja. Reka Mlava je pored manastira izuzetno tiha pa priča o Svetom Savi koji je utihnuo reku da mu ne sžmeta u molitvama deluje uverljivo. Od manastira se put odvaja od reke i skreće ka Krepoljinu. Potom prolazi kroz Ribarsku klisuru, pokraj Trške crkve, ukrašene lepim kamenim ukrasima, i dolazi do Žagubice. U Žagubici je obavezan cilj posete Vrelo Mlave. Mlava izvire iz vrtače duboke 22 metra. Neka nova ipitivanja upućuju da je to samo prvi deo sifonskog izvora koji je dubok preko 70 metara. Meštani pričaju da se ispod Beljanice nalazi veliko jezero iz koga izviru Mlava i Resava.

Od Žagubice put vodi do Laznice koja se nalazi na lokalnom putu ka Majdanpeku. U naselju su izmešane stare kuće meštana koji su ostali na imanjima sa novosagra|enim hacijendama gastarbajtera. Produžavamo makadamskim putem ka 923 metra visokoj Kupinovoj glavi, jednom od najviših vrhova Homoljskih planina. Obra|ene površine polako uzmiču pred pašnjacima i šumama. U nižim delovima se nalaze degradirane hrastove . Sa svakim pre|enim visinskim metrom se povećava procenat bukovih stabala. Površine pod pašnjacima su još uvek velike. Vrh Kupinova glava je pokriven travom i ponekim kupinjakom. Na najvišoj tački se nalazi šumarska čeka sa koje se pruža popgled na Majdanpek, brda jalovine, jezero Valja Fundata, Veliki krš, Borski sto… Neverovatno je da se dvadesetak kilometara od zaga|enih rudokopa nalazi ekološki najčistiji kraj.

Na jugu je visoravan Zdravče oivičena nestvarnim kamenim gromadama. Zdravče je jedna od najlepših visoravni Srbije. Pokrivena je nebrojenim travama i lekovitim biljem. Među njima se izdvaja trava zdravac po kojoj je visoravan dobila ime. Jedan starac tvrdi da stanovnici u okolini osetno duže žive zbog zdravog okruženja pa su zato najlepši deo kraja nazvali Zdravac. Kada je vidljivost dobra sa kamenih gromada koji okružuju Zdravče se pruža izuzetan pogled na celo Homolje.
Ka severozapadu se pruža greben Homoljskih planina. Najviša i najsevernija tačka je 940 metara visok Štubej. Ispod njega je pećina Ceremošnja i reka Vitovnica koja protiče pored istoimenog sela i manastira. Manastir Vitovnica je zadužbina kralja Milutina i potiče iz trinestog veka. Od Štubeja greben Homoljskih planina produžava ka jugozapadu do 912 metra visokog Velikog Sumurovca. Od njega masiv naglo spušta do Gornjačke klisure i sela Ždrela. Na padinama Velikog Sumurovca se nalaze ostaci manastira Reškovica. Manastir se nalazi u atraktivnoj klisuri koja je ispunjena gustom bukovom šumom. Potok koji obezbe|uje dovoljno vlage i senovita klisura omogućili da su bukve u ovom mini rezervatu nestvarno visoke i prave. Kraj putovanja i debeo tepih opalog lišća je učinio da mnoge ozbiljne glave protrče kroz šumu kao što su to činili u danima kad su učili prva slova.

Tekst Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Istocna Srbija, Homolje

Oceni članak

0