Priča o trubi

Autor
Guča Guča

Put za Guču, od Čačka, vodi preko planine Jelice. Na najvišoj tački puta, na prevoju, se nalazi kafana od koje se pruža lep pogled na pitomo i oku ugodno Dragačevo. Prohladno letnje jutro je ispunilo kotlinu pramenovima magle pa se setih priče koju sam čuo u dragačevskom selu Goračići. Po tom kazivanju nekad se prostor Dragačeva nalazio na dnu prostranog jezera. Stanovnici koji su tada živeli na obalama jezera su vezivali svoje čamce za kamene stubove koji se i danas mogu videti na vrhovima Jelice. Vremenom je voda sebi probila put izmedju Ovčara i Kablara i otekla u Panonsko, odnosno Crno more. Pri tome je stvorila jednu od lepših evropskih klisura a dno jezera je postalo pitomo i plodno Dragačevo.

Krajem XIX veka su Dragačevci po odsluženju vojnog roka počeli da donose kućama rashodovane trube. Pisak trube je mnogo bolje odjekivao dragačevskim prostorom od mirnijeg zvuka frule a čuo se do Ovčara i dalje do Kablara. Trubači prve klase narodne vojske i njihove priučene kolege su vremenom stvorile grupe bez kojih više nije moglo da prodje nijedno slavlje niti da mrtvi budu ispraćeni kako valja. Za praznik Pokrova Presvete Bogorodice u Guči, pre 45 godina, održan je prvi nastup trubačkih orkestara Dragačeva. Od prvog Sabora kada su se ogledali samo lokalni orkestri, dogodila su se još 44 sabora na kojima se nadmeću probrani orkestri iz cele Srbije a uobičajeni su i gosti iz inostranstva. Od vremena rashodovanih vojnih truba do današnjih, raskošno svetlih instrumenata, stvoren je specifičan stil muziciranja kome je teško odoleti. Uz čačansko - užički način sviranja razvio se i leskovačko – vranjski i stil Istočne Srbije. Velikani trube, kao Majls Dejvis, posetili su Guču i bili su zatečeni muziciranjem na Saboru. Samouki virtuozi, koji najčešće ne znaju ni jednu notu su kadri da odsviraju i vrlo komlikovane partiture posle samo nekoliko slušanja. Ipak, nenadmašni su u rutmovima koje oni osećaju.

Epicentar Sabora u Guči je i dalje crkvena porta. Doduše, takmičenja trubača su organizovana na lokalnom stadionu i na platou kod Doma kulture. Duh Saboru ipak daju nebrojene grupe trubača koje skitaju ulicama i zabavljaju posetioce čiji broj dostiže i pola miliona. I trajanje Sabora je produženo sa tri na sedam a potom i na deset dana. Goste opslužuju nebrojeni šatori i kafane u kojima se sprema svadbarski kupus i okreću prasići i jagnjići na ražnju. Točionice piva ni za sekund ne zavrću slavine a i ostale vrste alkohola imaju sličnu prodju. Ikonografiju čine potpunom devojke koje na stolovima uspevaju da uhvate ritam virtuoza trube i da sparinu pod šatorom učine nepodnošljivom. Srećom, pivo je dobro ohladjeno a ima ga dovoljno.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Guča, Zapadna Srbija

Oceni članak

0