Vojvodina

Bela Crkva

Bela Crkva, gradić na krajnjem jugu Banata udaljen je 96 km od Beograda ka istoku. Predivna priroda, stare ulice i fasade baroknog stila, parkovi i jezera, čine je jedinstvenom oazom za turiste. Tihim i umerenim ritmom života čini posetioce opuštenim i osveženim. ... [dalje]

Kulturno nasleđe Vojvodine

Kultura na tlu Vojvodine ima dugu i vrednu tradiciju. Vekovni suživot brojnih nacija neminovno je dovodio do međusobnih kulturnih uticaja, ali nije ometao ... [dalje]

Bela Crkva - Grad sa sedam jezera

Pokušajte da zamislite mesto na kojem vreme teče drugačije, sporije nego u gradskoj vrevi. Zamislite mesto u kojem se može provesti dan ili vikend u potpunoj samoći ili u dobrom društvu. Ovde je to svejedno. Mali ali šarmantan gradić u panonskoj ravnici, istovremeno naslonjen na Karpate. Leži pored sedam jezera, a u proleće miriše na jorgovane. Duh periferije Austrougarske monarhije a u 21. veku. ... [dalje]

Kovilj - Selo na kraju sveta

Na tridesetom kilometru autoputa koji povezuje Novi Sad i Beograd nalazi se selo Kovilj. Put prolazi pored sela i posle par kilometara premošćuje Dunav kod Krčedina na sremskoj obali. Selo je nalik mnogim ravničarskim selima – razvučeno u nekoliko dugačkih šorova nad kojima se izdižu samo tri crkvena zvonika. Kuće su lepe, starinske i sveže okrečene. Električni stubovi su često okićeni velikim gnezdima u kojima stoje po dve, tri pa i više roda. Veliki rukavac Arkanj dopire do samog sela a ni Dunav nije daleko. Ukupan ambijent deluje jako prijatno i smirujuće kao u staroj pesmi – Lepa Pava u Kovilju spava… ... [dalje]

Banat

U Kikindi se nalazi najveći evropski glinokop. Toliko je velik da su 1996. godine u njemu iskopali celog mamuta. Sudeći po bogatim nalazištima nafte, i biljni svet je bio izdašan. Od te gigantske faune ostale su velike bundeve, ludaje, kako ih zovu meštani. Dozrevaju početkom jeseni i tada se u gradu se organizuju “Dani ludaje”. Fešti se najviše raduju deca, koja su glavni učesnici karnevalske povorke. Kikinda je prepoznatljiva po crepu i brašnu. Nekad je u okolini grada bilo puno vetrenjača i suvača. Krila vetrenjača pokretale su silne vazdušne struje, koje su se lomile nad ravnicom, a ogromne mlinske kamenove u suvačama okretali su konji. ... [dalje]

Dvorac iz snova, omaž jednoj ljubavi

Znate priču o Bogdanu Dunđerskom? I ja sam je tek onomad čuo. Potiče iz ugledne porodice, koja se krajem XVII veka iz Hercegovine, doselila u Vojvodinu. O poreklu njihovog bogatsva postoje dve legende. Prema prvoj, Avram Dunđerski je nadničarivši pronašao ćup sa zlatom koji je uložio u unosan posao koji se višestruko isplatio. Prema drugoj legendi, za vreme austro - turskog rata 1711. godine, ne znajući, prevezao je nekog turskog velmožu preko Tise i spasao mu život. Turčin se odužio kesom zlata, sa kojom je Avram uspešno trgovao. ... [dalje]

Deliblatska peščara

Deliblatska, Banatska ili Velika peščara je jedno od geoloških nasleđa Panonskog mora. Iako je zovu i “mala Sahara”, na prostoru od skoro tri stotine kvadratnih kilometara teško je naći išta nalik na pustinju. Jugoistočni delovi peščare su naborani i peščane dine su uočljive, ali ceo prostor je pokriven gustom vegetacijom. Početkom XIX veka na pesku, koji je košava raznosila, posađene su prve sadnice. Velika prostranstva su pokrivena bagremom, borom, klekom i brezom. U centralnom delu peščare nalazi se selo Sušara, okruženo voćnjacima i vinogradima. Južni delovi su bogatiji vodom, pa je na prostranim stepama razvijeno stočarstvo. ... [dalje]

Fruška Gora

Veliki putopisac Feliks Kanic zapisao je da je lakše zamisliti mađarsku pustu bez čarde, nego srpsku planinu bez manastira. Frušku Goru danas krasi 16 manastira, a nekad ih je bilo znatno više. Fruška Gora postaje važan prostor u istoriji srpskog naroda posle propasti despotovine Đurđa Brankovića. Nije poznato kad su osnovani prvi manastiri na Fruškoj Gori, ali izvesno je da su postojali u doba kralja Dragutina Nemanjića, koga su neki nazivali “sremski kralj”. Po turskim izvorima, u XVI veku na Fruškoj Gori bilo je 35 manastira. ... [dalje]

Obedska bara

Kažu da je Angelina, majka despota Đurđa Brankovića spas od Turaka našla na skeli koja je prelazila Savu. Skela se nasukala na istočni deo bare i od njenih ostataka je napravljena crkva brvnara. Kasnije je Angelina osnovala ženski manastir Obed po kome je i bara nazvana Obedska bara. Pre 150 godina za baru se zainteresovao Eduard Hodek iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i oduševljeno je izjavio da je to pravi ptičiji Eldorado. Dvadeset godina kasnije carska porodica je dekretom zaštitila ovo područije. Tako je Obedska bara postala prvo zaštićeno područije u Evropi odnosno drugo u svetu (posle Jeloustonskog parka). ... [dalje]

Hej salaši na severu Bačke. Gde se sada dobro jede

Peščare u Vojvodini su jedno sećanje na prostrano more koje nepovratno oteklo kroz Djerdapsku klisuru. Na severu Bačke, uz madjarsku granicu, nalazi se Subotička peščara. Njena mnogobrojna ulegnuća su popunile vode pa se od Subotice ka istoku u nizu prostiru Palićko, Ludoško, Slano i Krvavo jezero. Teško pristupačno i močvarno Ludoško jezero su ljudi od davnina izbegavali i danas je to zaštićena zona nebrojenih ptica močvarica. Susedno, Palićko jezero je oivičeno lepim parkovima, bajkovitim zdanjima, vinogradima i ponekim salašom. Nekad je to bilo omiljeno letovalište evropskih bogataša, posećeno kao Visbaden, Sent Moric ili Karlove Vari. ... [dalje]

back 1 2 3 4 5 6 next ukupno: 57 | prikazano: 41 - 50