Polazna | Srpski | Destinacije | Kultura Srbije | Manastiri | Fruškogorski manastiri

Fruškogorski manastiri

Autor
Manastir Šišatovac Manastir Šišatovac

Fruška Gora, poznata je po svojim prirodnim lepotama i brojnim sortama grožđa koje od kojih se proizvode najlepša fruškogorska vina, ali iznad svega, poznata je po svojim manastirima. 16 manastira smešteno je na planini koju nazivaju srpskom Svetom Gorom.

Fruškogorski manastiri nastajali od kraja 15 do 18. veka sa specifičnom arhitekturom, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama, podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica. Bili su mesta kulture, književnog stvaralaštva i pismenosti, duhovnog i političkog života Srba.

Početak gradnje fruškogorskih manastira vezuje se za imena srpskih despota Brankovića, prvo za  Đurđa Brankovića kome je odobreno da u Ugarskoj može da sazida devet manastira za srpske pravoslavne kaluđere, a potom i za njegove naslednike Vuka, Đorđa, Maksima.

Većina ih je građena pod uticajem moravske i raške graditeljske škole, vremenom su rekonstruisani i danas se na njima mogu videti začeci baroknog stila: višespratni zvonici sa baroknim oblicima i plastikom, barokni ikonostasi koje su oslikavali najbolji srpski slikari tog vremena.

Manastiri na Fruškoj Gori proglašeni su za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju 1990. godine. Ova kulturno-istorijska celina predložena je i za upis na listu svetske baštine UNESCO-a.

Tokom 16. i 17. veka na prostoru Fruške Gore bilo je 35 manastira, koji su nebrojeno puta pljačkani, rušeni i napuštani. Najviše su stradali tokom Drugog svetskog rata, a nekoliko njih je dosta oštećeno i tokom NATO bombardovanja 1999. godine (u manastirima Šišatovac, Novo Hopovo, Vrdnik, Beočin, Privina glava i Jazak još uvek se mogu videti posledice tog bombardovanja)

Od zapada ka istoku na Fruškoj Gori danas se nalazi 16 manastira: Privina Glava, Divša, Kuveždin, Petkovica, Šišatovac, Bešenovo, Mala Remeta, Beočin, Rakovac, Jazak, Vrdnik, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Velika Remeta i Krušedol.

                                 

Manastir Novo Hopovo i manastir Krušedol, po svojoj arhitekturi, prosvetnoj ulozi, bogatoj istoriji, spadaju među najznačajnije. 2009. Krušedol je obeležio pet vekova postojanja. Tada je manastiru vraćena riznica, zgrada i blago koje mu je pripadalo a koje je u nemirna vremena poslato na druga mesta na čuvanje. U Šišatovcu, kod arhimandrita Lukijana Mušickog, Vuku Karadžiću su uz gusle pevali Filip Višnjić i Tešan Podrugović možda najlepše epske narodne pesme, a naučnici Pavle Josif Šafarik i Franja Miklošič tu su uradili važna istraživanja. U Grgetegu je Ilarion Ruvarac, jedan od naših najvažnijih istoričara, napisao svoja najpoznatija dela. U ovom manastiru se nalazi i ikona Trojeručica, pa ga posećuju mnogobrojni hodočasnici. Ravanica u Vrdniku čuva mošti kneza Lazara, a slovi za jedan od najbogatijih manastira.

                                                           

VisitSerbia. org svake subote iz Novog Sada, vas vodi na jednodnevni izlet ka fruškogorskim manastirima





Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

manastiri

Oceni članak

0

Newsletter