Polazna | Srpski | Destinacije | Kultura Srbije | Galerijev Edikt o toleranciji vera, Nikomedija 311.godina

Galerijev Edikt o toleranciji vera, Nikomedija 311.godina

Autor
Galerijev Edikt o toleranciji vera, Nikomedija 311.godina

Edikt je objavljen 30. aprila 311. godine u Nikomediji od strane Galerija - jednog od četvorice tadašnjih vladara Rimskog carstva. Ovim ediktom je hrišćanima po prvi put donekle priznata sloboda veroispovesti, čime su prestali njihovi progoni. Omogućeno im je da vrše obrede u crkvama i svojim kućama.

Galerije je, inače, bio poznat kao veliki progonitelj hrišćana, i ovaj akt je uglavnom smatran kao posledica griže savesti i straha od Božje kazne. Nažalost, edikt nije zaživeo. Nakon Galerijeve smrti, njegov naslednik Maksimin Daja ga je odmah opozvao i ponovo otpočeo progone. Hrišćanima će biti vraćena sva njihova prava 2 godine kasnije, sa carom Konstantinom i Milanskim ediktom 313

Galerijev edikt:

1. Između ostalog što smo uvek naređivali za dobro i korist države, mi smo pre ovoga hteli da u svemu popravimo javno ponašanje Rimljana u skladu sa starim zakonima i da se postaramo da se i hrišćani, koji su napustili veru svojih predaka, vrate pravim uzorima.

2. Naime, te hrišćane je iz nekog razloga bila obuzela takva želja i savladala takva ludost da ne samo što nisu sledili običaje starih, koji su možda ustanovili baš njihovi preci, već su po svom sudu i onako kako se njima dopadalo postavili zakone koje će poštovati i kojima će okupljati razne narode iz različitih krajeva.

3. Najzad, kad je objavljena naša naredba da se svi vrate starim običajima, mnogi su izloženi mučenjima, mnogi su i prognani.

4. I budući da su mnogi od njih istrajali u svom naumu, i da smo videli da se oni ne drže ni obreda niti kulta naših bogova niti poštuju hrišćanskog Boga, a imajući u vidu naše preblago milosrđe i stalnu naviku da opraštamo svim ljudima, zaključili smo da naš oproštaj treba bez odlaganja dati i njima, da ponovo mogu da budu hrišćani i da grade zgrade gde se okupljaju, ali tako da ne čine ništa protiv utvrđenog reda.

5. U drugom pismu ćemo sudijama naznačiti na šta treba da obrate pažnju. Dakle, prema ovom našem pomilovanju, hrišćani treba da mole svog Boga za naš spas, za spas države i za svoj i da bi država odasvud istrajala čitava, a oni mogli bezbedno živeti u svojim staništima. 

Galerije je jedan od 17 rimskih imperatora rođenih na tlu Srbije. Nedaleko od Zaječara nalazi se njegova carska palata - Felix Romuliana, koju je gradio sve do svoje smrti. Ovu palatu, kao i ostala kulturna bogatstva koja su nam Rimljani ostavili, možete posetiti prateći sa nama tragove rimskih careva!

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Felix Romuliana, Zaječar, Milanski edikt

Oceni članak

0

Newsletter