Polazna | Blog o turističkim destinacijama, istoriji Srbije, zanimljivim ličnostima i dr.

Blog o turističkim destinacijama, istoriji Srbije, zanimljivim ličnostima i dr.

Jun

19

2012

0
Komentara

Homoljske šume

Autor

Homolje Homolje
Sve što nam je poznato o Mesopotamiji je zapisano na glinenim pločicama. Egipćani su svoje priče ispisali na papirusu a antička Helada i Rim su poruke potomcima ostavili na kamenu. Vizantija je značajnije zapise ostavila na pergamentu-štavljenoj koži. Civilizacija Evrope je opismenjena zahvaljujući gustim bukovim šumama. Kelti, Sloveni i Germani su pisali na brezovoj kori, bukovom listu ili daščici presvučenoj voskom koju su kod nas nazivali – voskoleska. Tragovi te bukvalne pismenosti se vide u mnogim nazivima. Englezi čitaju knjigu (buk), Rusi svoja slova nazivaju bukve a i mi prva slova učimo na listovima bukvara. Najkvalitetnije bukove šume kod nas se nalaze na Boranji i okolnim planinama Zapadne Srbije.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Svrljiški Timok

Autor

Svrljiški Timok Svrljiški Timok
Pruga koja spaja Niš sa Zaječarom, odnosno Borom i Negotinom je napravljena krajem XIX veka i bila je veliki izazov za projektante a još veći za neimare. Na deonici od Svrljiga do Knjaževca pruga se probija kroz kanjon Svrljiškog Timoka ali ne prati njegov izuvijani tok već put skraćuje kroz 32 tunela i preko približno istog broja mostova. Nekad je značajan broj putnika išao do prve stanice Rgošta, banje koja se do tridesetih godina prošlog veka ravnopravno takmičila sa Sokobanjom. Kada je Banja bila na glasu a posetioci mnogobrojni, nastala je i izreka Ićićemo do Rgpšta pa šta košta.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Šarganska pruga, 88 šarganskih čuda

Autor

Mokra Gora - Mećavnik Mokra Gora - Mećavnik
Šarganski prevoj se kao prag uglavio između Tare i Zlatibora. Na ovom, hiljadu metara visokom prevoju se razređuju guste četinarske šume Tare i počinju prostrani pašnjaci Zlatibora sa pojedinačnim grupama borova. Prevoj je uvek bio teško prolazna prepreka na putu od Bosne ka Srbiji preko Višegrada i Užica. Na tom neobičnom prostoru su u drugoj polovini XIX veka živeli proroci Tarabići, koji su pored ostalih vizija videli gvozdenu kočiju koja se penje uz Šargan. Kažu ljudi da se sva predviđanja Tarabića ostvaruju ali sudbina uzane pruge je potvrdila svaku reč proroka iz Kremne.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Bela Crkva - Grad sa sedam jezera

Autor

Bela Crkva Bela Crkva
Pokušajte da zamislite mesto na kojem vreme teče drugačije, sporije nego u gradskoj vrevi. Zamislite mesto u kojem se može provesti dan ili vikend u potpunoj samoći ili u dobrom društvu. Ovde je to svejedno. Mali ali šarmantan gradić u panonskoj ravnici, istovremeno naslonjen na Karpate. Leži pored sedam jezera, a u proleće miriše na jorgovane. Duh periferije Austrougarske monarhije a u 21. veku.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Kovilj - Selo na kraju sveta

Autor

Kovilj Kovilj
Na tridesetom kilometru autoputa koji povezuje Novi Sad i Beograd nalazi se selo Kovilj. Put prolazi pored sela i posle par kilometara premošćuje Dunav kod Krčedina na sremskoj obali. Selo je nalik mnogim ravničarskim selima – razvučeno u nekoliko dugačkih šorova nad kojima se izdižu samo tri crkvena zvonika. Kuće su lepe, starinske i sveže okrečene. Električni stubovi su često okićeni velikim gnezdima u kojima stoje po dve, tri pa i više roda. Veliki rukavac Arkanj dopire do samog sela a ni Dunav nije daleko. Ukupan ambijent deluje jako prijatno i smirujuće kao u staroj pesmi – Lepa Pava u Kovilju spava…
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Banat

Autor

Kikindski mamut Kika Kikindski mamut Kika
U Kikindi se nalazi najveći evropski glinokop. Toliko je velik da su 1996. godine u njemu iskopali celog mamuta. Sudeći po bogatim nalazištima nafte, i biljni svet je bio izdašan. Od te gigantske faune ostale su velike bundeve, ludaje, kako ih zovu meštani. Dozrevaju početkom jeseni i tada se u gradu se organizuju “Dani ludaje”. Fešti se najviše raduju deca, koja su glavni učesnici karnevalske povorke. Kikinda je prepoznatljiva po crepu i brašnu. Nekad je u okolini grada bilo puno vetrenjača i suvača. Krila vetrenjača pokretale su silne vazdušne struje, koje su se lomile nad ravnicom, a ogromne mlinske kamenove u suvačama okretali su konji.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Dvorac iz snova, omaž jednoj ljubavi

Autor

Dvorac Fantast Dvorac Fantast
Znate priču o Bogdanu Dunđerskom? I ja sam je tek onomad čuo. Potiče iz ugledne porodice, koja se krajem XVII veka iz Hercegovine, doselila u Vojvodinu. O poreklu njihovog bogatsva postoje dve legende. Prema prvoj, Avram Dunđerski je nadničarivši pronašao ćup sa zlatom koji je uložio u unosan posao koji se višestruko isplatio. Prema drugoj legendi, za vreme austro - turskog rata 1711. godine, ne znajući, prevezao je nekog turskog velmožu preko Tise i spasao mu život. Turčin se odužio kesom zlata, sa kojom je Avram uspešno trgovao.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

19

2012

0
Komentara

Deliblatska peščara

Autor

Deliblatska peščara Deliblatska peščara
Deliblatska, Banatska ili Velika peščara je jedno od geoloških nasleđa Panonskog mora. Iako je zovu i “mala Sahara”, na prostoru od skoro tri stotine kvadratnih kilometara teško je naći išta nalik na pustinju. Jugoistočni delovi peščare su naborani i peščane dine su uočljive, ali ceo prostor je pokriven gustom vegetacijom. Početkom XIX veka na pesku, koji je košava raznosila, posađene su prve sadnice. Velika prostranstva su pokrivena bagremom, borom, klekom i brezom. U centralnom delu peščare nalazi se selo Sušara, okruženo voćnjacima i vinogradima. Južni delovi su bogatiji vodom, pa je na prostranim stepama razvijeno stočarstvo.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

18

2012

0
Komentara

Nacionalni park Kopaonik

Autor

Kopaonik Kopaonik
Planinski masiv Kopaonika pokriva 2758 kvadratnih kilometara centralnog dela Srbije. Oivičen je rekama Lab, Toplica, Rasina, Ibar, Sitnica i Jošanica. U svom najvišem delu je zaravnjen tako da vrhovi Gobelja i Pančićev vrh ne deluju dominantno srazmerno svojoj visini. Iako Pančićev vrh sa 2017 metara nije najviši vrh Srbije, visoka i prostrana površ Ravnog Kopaonika čine vizuelno planinu najmarkantnijom u tom delu Balkana. Snegovi na Kopaoniku počinju rano da padaju a debeo snežni pokrivač se lagano topi do početka leta pa je planina bogata vodenim tokovima.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Jun

18

2012

0
Komentara

Fruška Gora

Autor

Manastir Ravanica Manastir Ravanica
Veliki putopisac Feliks Kanic zapisao je da je lakše zamisliti mađarsku pustu bez čarde, nego srpsku planinu bez manastira. Frušku Goru danas krasi 16 manastira, a nekad ih je bilo znatno više. Fruška Gora postaje važan prostor u istoriji srpskog naroda posle propasti despotovine Đurđa Brankovića. Nije poznato kad su osnovani prvi manastiri na Fruškoj Gori, ali izvesno je da su postojali u doba kralja Dragutina Nemanjića, koga su neki nazivali “sremski kralj”. Po turskim izvorima, u XVI veku na Fruškoj Gori bilo je 35 manastira.
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
back 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 next last ukupno: 137 | prikazano: 71 - 80