PO 1. JANUARU SE GODINA POZNAJE

Autor
PO 1. JANUARU SE GODINA POZNAJE

Po jutru se dan poznaje, kaži stari naši. Baš iz tog razloga, ja nekako oduvek mislim da je jako važno kako započinjemo dan. Sledeći logiku, mora biti da je onda bitno i to kako započinjemo nedelju, mesec, godinu.... E sad, ja te Nove godine nikako ne volim. Uvek neka frka, trka, lom... do same večeri tog poslednjeg dana u godini, a onda sam toliko premorena da mi do slavlja baš i nije. Iskustva ranijih godina, a i godina se već nakupilo :-/, pokazala su da mi je najbolje da za tu priliku negde otputujem. Tako mi se frka, trka završi na ličnom nivou i bar me ne zapadne ono opšte, kolektivno ludilo. A opustim se onog trenutka kad sednem u bus, pa gde kod da je krenuo...

Baš iz tog razloga, prošle godine me je baš obradovao poziv iz Magelana da im se pridružim na Novogodišnjoj vinskoj turi iznenađenja. Heheh, baš zanimljivo. Biće i dočeka, obilaska vinarija, dobrih vina i ljudi koji dele moju strast kao ovom nektaru Bogova. Od mene se očekuje da uživam i ćaskam sa ljudima o vinu. Pa čuj, takva ponuda se ne odbija. Trka, frka, pakovanje i ... krećemo. Vedri i nasmejani. Izlazimo na auto put i sad je svima jasno da smo krenuli ka jugu. Na parkingu iza Sava Centra u Beogradu, nasmejana grupa. Odmah smo znali da su naši... Ulaze u bus i nastavljamo. Muzika, piće za osveženje, zanimljive priče vodiča i nezbežni pokušaji radoznalih putnika da od vodiča izmame informaciju o našoj današnjoj krajnjoj destinaciji.  Lično, nisam baš pristalica tih putovanja iznenađenja, ali... atmosfera u autobusu me tera na promenu mišljenja. Lako se uklapam i novogodišnja euforija prelazi i na mene. Etno selo „Moravski konaci“ naša su prva stanica za odmor. Spoljašnja temperatura više sluti na proleće, ali vatra u kaminu i bogato okićena jelka uspešno doprinose čaroliji ovog mesta i najavljuju veseli doček. Još nepunih sat vremena vožnje i stižemo u Hotel Alfa u Končarevu, nedaleko od Jagodine. Ha, jagodinsko vinogorje dakle! Super! Ovde baš ima dobrih vina i prelepih vinarija... Mrak rano pada i taman je dobro došao za odmor pred doček. U bazenu, doslovno nema nikoga. Neverovatno, ceo bazen samo za mene?!  Sat vremena plivanja taman dobro dođe posle par sati u autobusu. Još malo izležavanja i svi smo spremni za doček. Sala, e sad nisam brojala ali ovde je stalo par 500 ljudi. Muzika, meni uvek preglasna (šta ću kad sam naviknuta na tamburicu) ali ok, društvo se zabavlja što znači do mene je...  Večera, pa Srbija brale. Klope neće da fali. Skroman izbor vina u baru, jasno ukazuje na stanje vinske kulture ali i kupovnu moć ovdašnjih gostiju. Nije to ni bitno, velika vina ionako nas čekaju sutra. Mislim, da započnemo Novu kako valja... Ponoć! Čestitanja, poljupci, lepe želje... Kao da se znamo još od prošle godine... ;-) Još sat, dva provoda pa na spavanje. Sutra nas čeka divan dan....

Okupana suncem, osvanula je Jagodina 01. Januara. Milena, naš vodič, puna priča o istoriji i današnjici ovog grada. Ostajem bez teksta i opet se pitam šta mi je trebalo da špartam Evropom pre nego prelepom Srbijom. Obilazak zgradskih znamenitosti, crka... Zavičajni muzej ostavlja bez daha. I opet, gde sam bila svih ovih godina? Idemo u Ravanicu. To je jedan od retkih manastira u kome nisam bila i jako me raduje ta činjenica. Setih se priče o Caru Lazaru, njegovim momačkim danima, službovanju na dvoru Cara Dušana i o tome kako je on prvi  i za sada jedini „somelijer“ koga je  srpska istorija upamtila. Istina, drugačije se zvalo tada. Podelim priču sa ostalima i ... aplauz oduševljenja dobro je zadrmao autobus u pokretu. Zadovoljna sam. Godina počinje baš kako treba. Puna lepe energije i okupana suncem.

Nedugo zatim stižemo do prve vinarije za danas, Gazdinstvo Cilić. Otac i sin, rame uz rame lagano stvaraju jednu novu i lepšu budućnost vinarstva u Srbiji. Moderna vinarija dominira predelom. Odmah do nje, još jedna. Ali, o njoj ćemo kasnije... Na ulazu u vinariju sačekuje nas Miša Cilić, pozdravlja goste i čestita Novu. Obilazak vinarije, barik sale, priča o vinogradima i na kraju ručak u degustacionoj sali. Odmah po ulasku, primećujemo čoveka u odelu i s violinom u ruci kako stoji uz šank. Ok, biće i muzike, mislimo mi. Priča o vinu i hrani koju nam služe kao prvo jelo i najava violiniste. Petak Maksimović, rodom iz Jagodine, a sada stalno nastanjen u Beču gde radi kao profesor Bečkog kozervatorijuma! Naše oduševljenje, bilo je ništa spram onog koje je usledilo kad je ovaj čovek zasvirao.  Sledeće jelo i sledeće vino i muzika... Rekao bi čovek po mojem pisaniju da je vino bilo u senci muzike, ali nije tako. Jednostavno, od Cilića se dobro vino i gostoprimstvo i očekivalo, ali muzika...

Teška srca napuštamo domaćine i prelazimo u komšiluk, u tek otvorenu, najmlađu vinariju u Srbiji, Vinariju Temet. Prva smo zvanična turistička grupa ovde i to celoj stvari daje poseban pečat. Vinarija impresivna. Onako okružena vinogradima deluje kao pravi raj za oči i dušu. Tehnološki procesi vrlo slični komšijskoj, ali zato su vina sasvim drugačija. Nekoliko etiketa već je pokupilo neke od najprestižnijih svetskih nagrada. Vlasnika raduje što nisu uvek ista vina favoriti, već različiti ljudi imaju različite preferencije prema vinima iz ove vinarije.  Mene lično, oduševljava stil pojedinih etiketa, ali i činjenica da se ovde veliki akcenat stavlja na autohtono. Degustaciju koristimo i kao kratku obuku o vinu i vinskoj kulturi na oduševljenje cele grupe. Lepo ja tvrdim da ljudi vole da uče, samo ako se procesu pristupi na pravi način... Vraćamo se u hotel na još jednu turu plivanja, kratki odmor i u Etno kući nas čekaju na reprizi dočeka. Moje uši su već isrpljene glasnoćom prethodne večeri, pa sam malo u brizi, ali... ambijent  ovog prostora potpuno je iznenađenje za mene. Prijatno naravno! Dve pevačice, n e znaš koja je bolja,  pevaju na smenu, pa u duetu, pa opet na smenu. Gazda lično, zajedno sa konobarima obilazi goste i spreman je na svaku uslugu samo da nama bude prijatno. Hrana, opet odlična. Sve u svemu, sjajno provedeno veče, posle sjajno provedenog dana...

Sutradan, nakon doručka s pogledom na Moravu, pozdravljamo se s domaćinima i krećemo put Novog Sada. Put nas vodi kroz samu Jagodinu, što znači neizostavno zaustavljanje u, nedavno privatizovanoj, čuvenoj Jagodinskoj vinariji. Pored starih dobrih etiketa, među njima i čuvena Ružica, ova vinarija sada nudi i paletu „vina s notom“. Naravno, tajna je u nazivima etiketa... Ljubaznošću enologa koji nas je vodio kroz ceo proces proizvodnje, bili smo u prilici da pored svih ostalih, probamo i neka nova vina, ali i mlada vina koja još nisu flaširana. Pored vanredno dobrog Rosea, oduševio nas je i Maesto, kupaža koja će tek izaći na tržište. Nije lako, ali... ko daleko stanuje morao bi da krene, pa tako i mi krenusmo dalje ka severu. Fenomenalni gulaš na „Starom hrastu“ dobro nam je došao pred posetu još jednoj vinariji...  

Pri silasku s autoputa već nas je mrak počeo hvatati, ali to nam nije smetalo da uživamo u obilasku Podruma Radovanović. Inače, ovo je vinarija čija se vina mogu naći u svakom boljem restoranu u Srbiji, a zahvaljujući brojnim nagradama na međunarodnim ocenjivanjima, ima svoje fanove i mimo granica Srbije. Svaki vinski podrum je priča za sebe, ali ovaj doslovno ostavlja bez daha. Pored fantastičnog podruma, barik sale, vinske arhive, prelepe sale za degustaciju i sjajnih vina, prijatnost domaćina je nešto se dugo nosi u srcu.

Još jednom okrepljeni, bili smo spremni za nastavak putovanja do kuće. Izljubismo se ko strari prijatelji na rastanku poželesmo jedni drugima da se ponovo sretnemo na nekoj novoj vinskoj turi ili, ako ne pre, a ono ponovo na Magelanovom novogodišnjem autobusu iznenađenja.  

Više fotografija pogledajte na https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10152179836118620.1073741841.189785613619&type=1

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

vino, vinski turizam

Oceni članak

0