Principova spomen-ploča Hitlerov lični plen

Autor
Štajerska, 20. april 1941. godine: Hitler razgleda tablu donetu iz Sarajeva (Foto Hajnrih Hofman/Bildarhiv) Štajerska, 20. april 1941. godine: Hitler razgleda tablu donetu iz Sarajeva (Foto Hajnrih Hofman/Bildarhiv)

Bez uzimanja u obzir ove slike sve aktuelne polemike i analize o početku Prvog svetskog rata više se ne mogu smatrati potpunim, kaže Nebojša Grujičić, urednik nedeljnika „Vreme”

 

Vođa Trećeg rajha Adolf Hitler, u društvu dvojice oficira, posmatra mermernu tablu na kojoj je urezan ćirilični natpis: „Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidov-dan 15. (28.) juna 1914”.

Neko bi u prvi mah posumnjao da je reč o fotomontaži napravljenoj u jeku aktuelnih polemika oko uzroka Prvog svetskog rata, uoči stogodišnjice sukoba koji je promenio svet. Uostalom, zar je moguće da se posle toliko decenija pojavi važan trenutak istorije zamrznut u vremenu, kada smo ubeđeni da su nam sve važne fotografije iz tog perioda odavno poznate?

Moguće je. Redakcija nedeljnika „Vreme” napravila je spektakularan uspeh pronalaženjem ove fotografije čija je autentičnost potvrđena. Snimljena je 20. aprila 1941. godine, na Hitlerov 52. rođendan, u komandnom vozu koji se u tom trenutku nalazio u Štajerskoj, u Austriji, nedaleko od u Aprilskom ratu tek poražene Kraljevine Jugoslavije. Spomen-ploča skinuta je tri dana ranije, prilikom ulaska nemačkih trupa u Sarajevo, odakle je odneta fireru i predata kao rođendanski poklon. Prateći tekst u „Vremenu”, krcat činjenicama, napisao je Muharem Bazdulj, koji je na ovom poduhvatu radio zajedno sa Nebojšom Grujičićem, urednikom kulture u ovom nedeljniku.

– Bez uzimanja u obzir ove fotografije i Muharemovog teksta, sve aktuelne polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o Drugom svetskom ratu, kao nastavku nezavršenog prvog, ali i o karakteru jugoslovenske ideje, njenog nastanka i sudbine, više se ne mogu smatrati potpunim. Simbolika fotografije je očigledna, na više ravni – ističe Nebojša Grujičić.

Postojanje ove fotografije, objašnjava, prvi pominje Dušan Glišović u fusnoti knjige „Ivo Andrić, kraljevina Jugoslavija i Treći Rajh 1939–1941”, koja je objavljena prošle godine.

– Na tragu ove informacije pokušali smo da fotografiju pronađemo, utvrdimo njenu autentičnost i rekonstruišemo kontekst u kome je nastala. Na kraju smo pronašli da se ona nalazi u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu, pa čak i da je ju moguće kupiti preko jedne fotografske agencije. U službenom opisu fotografije se nalazi ime fotografa, oficijelnog Hitlerovog fotografa Hajnriha Hofmana, kao i informacija da je ona nastala na Hitlerov 52. rođendan. U opisu fotografije, istina, pominje se i „tabla iz Sarajeva”, ali ne i o kojoj je tabli reč – ni ime Gavrila Principa se tu ne pominje, moguće otud što je njegovo ime ispisano ćirilicom. Kada smo pronašli fotografiju, utvrdili njenu autentičnost, ostalo je da se rekonstruiše kontekst u kome je nastala, Muharem Bazdulj je to uradio na maestralan način. Ukrštajući različite istorijske izvore, knjige i novinsku dokumentaciju, on je ispričao priču o nastanku ove fotografije, ali i priču o sudbinama ljudi koji su vezani što za fotografiju, što za famoznu tablu koju Hitler posmatra na Hofmanovoj slici. Koliko je nama poznato, ova fotografija do sada nije objavljena, a na našem jezičkom području to je skoro sasvim izvesno. To je, čitam, potvrdio i Haris Zaimović, direktor Historijskog arhiva iz Sarajeva. Kaže da fotografiju sada prvi put vidi – kaže Grujičić.

Evo šta je tragom ove fotografije napisao Bazdulj.

„I bio je srećan što mi njegova vojska iz tog dela sveta koji nije vredan krvi kostiju nijednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela doneti poklon koji ga je razveselio, valjda i jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim sinovima”, navodi Bazdulj.

Nemačka vojska ušla je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine. Trenutak skidanja spomen-ploče zabeležen je kamerom i objavljen u filmskom žurnalu.

„Na dan 21. aprila agencija Asošijeted pres javlja iz Berlina kako je iz nacističkog štaba na Balkanu stigla informacija da je spomen-ploča postavljena u znak sećanja na sarajevski atentat, juče predata Hitleru i to od strane jednog od prvih nemačkih vojnika koji su ušli u taj jugoslovenski grad. Objavljeno je da će ploča biti javno izložena u muzeju kao dokaz srpske zločinačke krvave krivice za svetski rat... Nepune četiri godine kasnije, 6. aprila 1945. godine, partizani oslobađaju Sarajevo. Već 7. maja, još pre kapitulacije Velikonemačkog rajha, otkriva se nova spomen-ploča Gavrilu Principu... Na ploči je zlatnim slovima stajalo: „U znak vječite zahvalnosti Gavrilu Principu i njegovim drugovima borcima protiv germanskih osvajača, posvećuje ovu ploču omladina Bosne i Hercegovine – Sarajevo 7. maja 1945. godine”, navodi Bazdulj.

 

Ploče pod uticajem politike skidane i ponovo stavljane

Na ploči koja je stajala na mestu atentata do 1992. godine pisalo je (ćirilicom): „Sa ovog mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip svojim pucnjem izrazi narodni protest protiv tiranije i vjekovnu težnju naših naroda za slobodom”. Razložno je pretpostaviti, smatra Bazdulj, da je ona postavljena 28. juna 1953. godine, kada je gradonačelnik Sarajeva Dane Olbina na istom mestu otvorio Muzej Mlade Bosne. Zapadni novinari koji su za vreme socijalističke Jugoslavije dolazili u Sarajevo obično su bivali neprijatno iznenađeni ovakvim odavanjem počasti Gavrilu Principu. Analiza tih napisa zaslužuje posebno ozbiljnije istraživanje. Zanimljivo je da u broju od 28. juna 1964. godine, o pedesetogodišnjici atentata, „Njujork tajms” objavljuje čak tri teksta tim povodom. Jedan od tih tekstova je reportaža sa lica mesta iz pera Džefa Berija. U podnaslovu njegovog teksta ističe se da će putnik namernik u Sarajevu otkriti da se mladi ludak iz 1914. godine pamti kao nacionalistički heroj. Vredi ovde kratko notirati signifikantan detalj iz njegovog teksta. Jedan od Berijevih sarajevskih sagovornika, čovek koji mu je govorio o vezi koja postoji između sarajevskih atentatora i partizanskih revolucionara iz Drugog svetskog rata, bio je komunistički sekretar za informacije, prijateljski nastrojen tridesetsedmogodišnjak, bivši kapetan partizanske vojske, po imenu Murat Kustirica. Od 1992. godine, kada je ploča koja je šokirala novinara „Njujork tajmsa” ukolonjena, pa sve do 2004. godine, na mestu Sarajevskog atentata nije bilo nikakvog spomena na taj istorijski događaj; 2004. sarajevske gradske vlasti postavile su tamo ploču s (latiničnim) natpisom: „Sa ovog mjesta 28. juna 1914. Gavrilo Princip je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju”. Ispod je prevod na engleski, navodi Bazdulj u „Vremenu”.  

M. Galović
objavljeno: 02.11.2013.
Izvor: Politika

 

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Prvi svetski rat, Gavrilo Princip

Oceni članak

0