Manastiri Fruške Gore - Sveta gora fruškogorska

Autor
Manastiri Fruške Gore - Sveta gora fruškogorska Manastiri Fruške Gore - Sveta gora fruškogorska

Nekada samo ostrvo u Panonskom moru, Fruška Gora u sakralnom smislu, spada među najpoznatije i i najpoštovanije planine u svetu. Sa samo 538 metara nadmorske visine, Fruška Gora jedva da se i može nazvati planinom. Međutim, kako vojvođani, onako naviknuti na ravnicu, vole da kažu: „nama veća planina ni ne treba!“ U svakom slučaju, Fruška Gora jeste planina i to ne makar kakva.

Nekada ostvo, ova planina, omeđena dvema najvećim evropskim rekama Dunavom i Savom, svojom lepotom, kulturno istorijskim nasleđem, prirodnim mineralnim, biljnim i životinjskim bogatsvima oduvek je privlačila pažnju. Na prostoru od svega 50 km dužine i nekih 10 km širine Fruška Gora krije mnoge tajne. Od nekoliko autohtonih vrsta orhideja, zaštićenih vrsta ptica i retkih minerala, do više desetina manastira. Upravo zahvaljujući tim manastirima proglašena je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju još 1990. godine, a uvrštena je za upis i na listu kulturnih dobara UNESKO-a.

Prema zapisima, na Fruškoj Gori su nekada postojala 42 pravoslavna manastira. Od toga 16 su živi i danas, 19 ih se nalazi u ruševinama, a za preostalih 7 se zna samo iz starih spisa. Akademik i profesor urbanizma Vojislav Dević, pre nekoliko godina je svetskoj javnosti predstavio svoje otkriće da se Fruška Gora nalazi na istom meridijanu kao i Atos i Sinajska gora. Upravo zahvajujući ovom otkriću, koje se lako može proveriti uvidom u bilo koji atlas sveta, je i pokrenuta inicijativa za proglašenje ove jedine vojvođanske planine svetim mestom. Pošto nije precizno utvrđeno da li postoji dovoljno kanonskih i istorijskih uslova za ovakav poduhvat, odluka o tome je odložena „na neko vreme.“ Ipak, veliki broj hodočasnika iz celog sveta koji svakodnevno pohode Fruškogorske manastire, nedvosmisleno govori o tome da za njih ova planina ipak jeste sveto mesto.

Najveći broj manastira Fruške Gore sagrađen je u 15. i 16. veku. Mada, pouzdano se zna da su neki od njih i stariji. Npr. Manastir Privina Glava, koji se nalazi u blizini Šida, se smatra najstarijim i osnovan je još u 12. veku.   Većina manastira sagrađena je pod uticajem moravske i raške graditeljske škole, ali su vremenom nakon velikih oštećenja, posebno tokom II svetskog rata i NATO bombardovanja, radikalno rekonstruisani. Tom prilikom, crkve su dobile visoke zvonike baroknih oblika, a u unutrašnjosti velike i složene ikonostase, koje su oslikavali najbolji srpski slikari tih vremena poput Zaharija Orfelina, Stanoja Popovića, Teodora Kračuna, Arse Teodorovića, Dimitrija Avramovića, Pavla Simića, Uroša Predića i mnogih drugih.

Danas, zahvaljujući velikom broju sakralnih objekata, sve brojnijem monaštvu i velikom broju hodočasnika, Fruška Gora s razlogom se smatra jednom od najpoštovanijih u svetu.

Autor: mr Mirjana Maksimović

 

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Fruska Gora, manastiri

Oceni članak

0