Fruškogorski lipov med - Rezervisano za Bogove

Autor
lipov med lipov med

U davna vremena, dok su još zemljom bogovi hodali, postojalo je pravilo da samo oni mogu konzulmirati slatki pčelinji nektar. Seljak koji bi slučajno u šumi pronašao med, imao je zakonsku obavezu da isti odmah odnese na tačno određeno mesto i preda ga. Tek tada bi, ukoliko bi mu se tom prilikom prsti umazali, iste je smeo da lizne i to tajno, da niko ne vidi. Nektarov med, tada se smatrao hranom dostojnom samo Bogova. Danas, situacija je nešto drugačija, ali ... kako smo saznali, i ne mnogo.

 

Tradicija stara više od jednog veka, danas ponosno nosi oznaku ''Najbolje iz Vojvodine''.

Porodična tradicija proizvodnje meda stara više od jednog veka i danas živi i razvija se u pčelinjacima porodice Hunjadi iz Petrovaradina. Urbanizacija, a samim tim i veća zagađenost, učinili su da se Vladimir Hunjadi 1986. godine odluči i napravi pokretni pčelinjak. Više od 150 košnica, koje nosi kamion i prikolica, sada se, u zavisnosti od sezone sele po pašnjacima duž cele Vojvodine. Važno je samo da cveta ima i da su površinske vode čiste. Jedno od takvih mesta je Fruška gora, jedno od retkih mesta u Vojvodini gde pesticidi i ostala hemija nisu stigli.

Pravilnikom Pokrajinskog sekretarijata za privredu, propisano je obavezno prisustvo minimalno 60% polena u lipovom medu. 2006. godine, kada je lipov med porodice Hunjadi prvi put dobio sertifikat ''Najbolje iz Vojvodine'', ovaj med je imao 66% polena. Prošlogodišnji, onaj koji se sada nalazi u prodaji ima čak 84% polena. Međutim, proizvesti med visokog kvaliteta, nije lako. Samo 75 košnica godišnje se sprema za med koji će nositi oznaku najboljeg. Godišnji obim proizvodnje ovog visokokvalitetnog meda varira od 1.000 do 2.500 kg, u zavisnosti od toga kakva je bila godina. ''Godišnja proizvodnja je onolika koliko priroda da, a ne onoliko koliko nama treba'' - kaže Vladimir Hunjadi. Zbog toga ovaj med se može kupiti samo na novosadskim pijacama, a i to samo dotle dok ga ima.

Kako su i pčele živa bića i one imaju ono što pčelari zovu rojidbeni nagon tj. nagon za razmnožavanjem. Pčelari kažu da pčele sa ovih prostora imaju jako izražen rojidbeni nagon što je dobra vest, jer ih je to i održalo. Nevolja je u tome što se taj nagon mora eliminisati pre svake paše, a posebno u maju, jer je tada najizraženiji. ''Kad zamiriše lipa pčele bi da prave svatove'' – kažu pčelari. Zbog toga se umeće pčelara ogleda i u tome da zna da rojidbeni nagon na vreme eliminiše, kao bi pčele dobile tzv. radni nagon, ''jer nisu baš ni pčele tako vredne kao što mi to mislimo'' – tvrde upućeni.

Sva medicinska istraživanja govore u korist veće upotrebe meda u ljudskoj ishrani, dok neka druga istraživanja otkrivaju da samo 10% stanovnika Vojvodine med koristi u svakodnevnom životu. U želji da modernom čoveku današnjice, pomognemo u savlađivanju svakodnevnih izazova, preporučujemo kašiku meda svako jutro pa na pos'o!

Autor: mr Mirjana Maksimović

 

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

gastronomija

Oceni članak

0