Srbija među šljivama, Valjevska Podgorina

Autor
Soko planina Soko planina

Valjevske planine su produžetak starovlaške visije i pružaju se zapadno od Valjeva ka ravnoj Mačvi. Lanac planina započinje Maljen na koji se nadovezuje Povlen, Jablanik pa uporedo Bobija i Medvednik a potom Sokolska planina, Jagodnja, Boranja i na kraju se Gučevo strmo spušta ka Loznici. Planine nisu mnogo visoke, najviša tačka lanca Mali Povlen dostiže do1347 metara, ali su teško prohodne. Guste šume i duboki rečni kanjoni su nevoljno propustili uzane i krivudave puteve da spoje raštrkane zaseoke koji su se ugnezdili na strmim planinskim padinama ili ušuškali u toplim, nevelikim župama.

To je i razlog da se u miru kanjona Trešnjice pod Povlenom legu beloglavi supovi kojima je to uz kanjon reke Uvac jedini pouzdan azil na ovim prostorima. Od Valjeva ka Loznici, dolinom reke Jadar je poodavno trasirana pruga koja bi rešila probleme transporta u tom kraju ali šine nikako da se postave na već probijenu trasu. Meštani pomalo i zaziru od pruge jer kažu da kad se pojave pružni radnici na vetrovitom Balkanu počne novi ratni vihor.
Soko planinaSoko planinabeloglavi sup

Ovaj pitom i slikovit krajolik je od davnina bio voćarski kraj a šljive iz valjevske Podgorine su uvek bile na ceni. Relativna izolovanost kraja je sačuvala mnoge autohtone sorte šljiva od opake bolesti šarke koja je u Evropi uništila nebrojena stabla. Da se podsetimo, do nedavno je Srbija bila najvći svetski proizvođač šljiva. I danas u Srbiji raste oko 40 miliona rodnih stabale ali sa njih se ubere nepunih 400 000 tona ploda što je znatno manje od prinosa najvećih svetskih proizvođača. Razlog je starost stabala, niskorodnost sorti i zamiranje sela, odnosno nedostatak radne snage. Najznačajniji šljivarski region u Srbiji je deo Podgorine sa centrom u mestu Osečina. Na obroncima Sokolskih planina i Vlašića raste preko milion stabala šljive od čega 400 000 stabala čine požegača i madžarka. Stanovnici Podgorine obnavljaju zasade šljiva novim sortama ali i starima koje daju dobar prinos i ukusne plodove. Deo te kampanje je i sajam šljiva koji se početkom septembra organizuje u Osečini pod nazivom Blago Srbije.

Sajam šljiva u Osečini je jedan od načina da se unapredi šljivarstvo kod nas i da se proizvođačima omogući plasman proizvoda. U okviru sajma je organizovana i berza na kojoj je prodato 180 tona svežih i 50 tona suvih šljiva. Posetioci su imali priliku da vide pored visokorodnih sorti šljiva i neke davno zaboravljene. U hali a i pored nje mogle su se videti sveže i sušene šljive, slatko, pekmez, džem i kolač od šljive – šljivko, već zaboravljen proizvod koji je zbog visokohranljivih svojstava vojska koristila kao stratešku namirnicu. Na Poselu kod Lampeka se pekla rakija, kuvao pekmez, pevalo i mudrovalo kao nekad u Predtelevizijskom vremenu. Sajam je trajao tri dana i na njemu je pored prezentacije šljiva i proizvoda od šljiva, uz bogat kulturni program, održan i okrugli sto sa temama – Savremena tehnologija prerade i pakovanja šljiva i Tržište šljiva i proizvoda od šljiva. Na kraju su usledila i priznanja – Aleksa Lukić iz Osečine je dobio nagradu za najbolji zasad a najbolji kolač od šljive je pokazao Žarko Janičić iz Lopatnja. Odluka o najboljoj rakiji prepečenici je bila najdelikatnija pa je žiri dodelio nagrade Milanu Kolakoviću iz Stapara, Miloradu Markoviću iz Bratačića i Stojanu Milovanoviću iz Ostružnja.

Sajam Blago Srbije, stanovnici Osečine su iskoristili da prezentuju i turističke potencijale svoga kraja koji su svakako značajni. Najstariji srpski autobus i fijakeri su vozili posetioce do stare crkve, okolnog vidikovca sa spomen obeležjem, spomenika Milenku Pavloviću i izvora kisele vode u Gornjem Crniljevu. Pomenimo da je u neposrednoj blizini Sokolska planina sa novim manastirom podignutim pod ostacima čuvenog Soko grada. Crkva posvećena svetom Nikoli i udobni manastirski konaci su omiljena destinacija poklonika verskog turizma a letnja poseta dece naših iseljenika pod nazivom Moba je postala tradicionalna. Između Medvednika i Jablanika se nalazi srednjevekovni manastir Pustinja sa neobično lepim freskama. Pored manastira na reci Jablanici se nalazi zaselak Bebića Luka koji je zbog očuvane arhitekture zaštićen kao Spomenik kulture od velikog značaja. Nekoliko kilometara nizvodno od sela na reci se podiže visoka brana pa će nastankom novog jezera kraj dobiti novu turističku atrakciju. Na Jablaniku, Medvedniku i Boranji se nalaze planinarski domovi a smeštaj postoji i na izletištu Mačkov kamen.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Zapadna Srbija

Oceni članak

0