Ispiranje zlata na Peku

Autor
Ispiranje zlata na Peku Ispiranje zlata na Peku

Želja za sticanjem bogatstva preko noći je stara koliko i ljudska zajednica. Danas je to LOTO ili kviz Postanite milioner, u srednjem veku su alhemičari tražili Kamen mudrosti (zašto mudrosti) koji je dodirom pretvarao sve materijale (čak i hranu) u zlato. Zlato je realno jedan od najnekorisnijih materijala u prirodi što je verovatno i razlog da ga toliko malo i ima. Ali ta mala prisutnost je uslovila njegovu veliku vrednost i stvorilo je od njega simbol blagostanja i sigurne budućnosti. Smatra se da značajnije količine zlata nose potoci koji se slivaju sa padina Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca. Pravi Eldorado za ljude koji se bave ovim arhaičnim poslom je reka Pek i njene sastavnice u istočnoj Srbiji. U nanosima Peka je moguće naći značajne količine zlata ali su mnogi meštani radije otišli u zemlje zapadne Evrope da tamo potraže konkretnije blago. Deda Stojan, osamdesetdvogodišnji veteran sa obala Peka tvrdi da je zlato u reci ispirano mnogo pre nastanka grčke i rimske države. Ipak pisani dokumenti pominju Rimljane kao prve poznate tragače za zlatom. Legionari su izdvajali mulj i nadzirali nebrojene robove koji su iz taloga ispirali sićušna zrnca zlata. Smatra se da je osnovna namena rimske legije Ping bila upravo ispiranje zlata iz reke. Verovatno je reka po legiji dobila naziv Pingus što su kasnije Sloveni preinačili u Pek.

Ispiranje zlata iz Peka nikad nije prekidano ali se vremenom usavršavalo. Koncesije za ispiranje zlata su imali Vajfert i kralj Aleksandar. U periodu izmedju dva rata je moćni bager Njegovog veličanstva vadio zlatonosni mulj koji je ispiran. Kasnije je taj proces modernizovan ali starinski način ispiranja mulja u drvenim posudama, koje ispirači nazivaju ispitak, je sačuvan i opstao je kao tradicionalno zanimanje stanovnika Zvižda (oblast oko Peka).

Zlato se u Peku ispira od maja do oktobra, dok je voda relativno topla jer proces zahteva beskrajno ispiranje taloga u drvenoj posudi a to se najčešće obavlja rukama. Za one koji to žele da pogledaju najpovoljnija prilika su Homoljski motivi, svečanost koja se tradicionalno održava krajem maja i početkom juna u Kučevu, gradiću na obalama Peka. Mada taj deo reke, u centru grada, nije idealno mesto ispiranje zlata deda Stojan, baka Roksa i Petar Mićić sa ekipom iz Kruševca redovno u svojim posudama pronadju nekoliko sjajnih ljuspica zlata. Deda Stojan kaže da je pravo mesto za ispiranje zlata deo reke gde ona prestaje da bude planinski brzak i lagano se širi po dolini. Potrebno je da količina šljunka na dnu bude minimalna jer su zlatne ljuspice male a teške i polako padaju na dno. A ono što je najpotrebnije u ovom poslu su beskrajno strpljenje, dobro oko i puno, puno sreće. Kažu da je najveći pojedinačni komad zlata ispran u Peku težio 45 grama ali da nije bio savršeno čist. Najveći komad koji je bio apsolutno čist težio je 15 grama. Inače najčešće se u mulju pronalaze sitne jedva vidljive čestice čistog zlata koje se od ostalih materijala izdvajaju visokim sjajem i karakterističnom bojom.

Koliko je ispiranje zlata isplativ posao teško je proceniti. Možda je najbolji podatak zanemarljivo mali broj ljudi koji se time bave. Pa i oni to ne obavljaju profesionalno nego kao jedan zanimljiv običaj koji traje koliko i ljudsko postojanje na Peku.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Istocna Srbija, Pek

Oceni članak

4.00