Ko se boji vuka još…

Autor
Stara planina Stara planina

Jaganjci mali obratite pažnju mnogi bi vas rado videli na ražnju.

Na Staroj planini stado od stotinak ovaca više i nije uobičajeni prizor. Nije uobičajeno da pastir, inače stariji čovek, oko sebe svaki čas baca petarde. Najmanje je uobičajeno da na prasak ne reaguju ni psi pa čak ni večito plašljive ovce. Prilazim stadu a pastir, večito željan ljudskog društva, ko i svi stanovnici opustelih sela, srdačno me pozdravlja. Pitam ga da li su petarde ostale deci od Nove godine. Čovek duboko uzdahne i počne da se žali kako nema pušku a vukova puno pa ne može da odbrani stado. Eto, pre neki dan, pojavi se vuk gore na visu a psi u čoporu krenu na njega. Čim su psi zamakli iza visa izlete sa druge strane čopor vukova i navali na nekoliko izdvojenih ovaca. Nekako sam uspeo da ih oteram ali dve ovce su stradale. Ostajem bez reči a čoban kreće sa sledećom pričom:

Ne znaš ti šta je vuk. On je tri puta lukaviji od lisice. Zbog njega pravimo štale i torove od pletenog pruća i blata ali on se popne na slamnati krov, napravi rupu i uskoči među ovce. Onda ponovo iskoči napolje pa ako u tome uspe, on se vrati i pokolje ovce. Ako ne uspe ne dira ovce i primiri se do jutra. Čim čoban otvori vrata on pored njega pobegne u planinu. Priznajem da slabo poznajem vukove i planinu pa kad se setim onih jalovih hajki na vukove kad hiljadu lovaca na Zlatiboru jedva ubije jednog vuka počinjem da respektujem ovu zverku. Ipak priča mi deluje malo preterana. Primetivši sumnju pastir izbacuje i treću pricu.

Jednom je vuk uskočio među ovce i nije uspeo da iskoči napolje. On je tad poklao sve ovce, dovukao ih je pod otvor i onda je lako izašao napolje! Dolazio posle toga neki lovac koj je rekao da će sigurno vuji doći glave. Skinuo svoju odeću i obukao moju. I pušku očistio od svih maziva i, da izvineš, istrugao je brabonjcima. Kad je izašao psi ga nisu osetili. Jurio vukove po planini ali ko će vuka uhvatiti kad on trči i po celu noć i nikad nema mira. Kažu stari ljudi da vuk oseti kad mu ideš po tragu. Biće da su i ovoga osetili jer se vratio posle dva dana, praznih ruku, neispavan i nadmudren.

Ne znam da li su vukovi stvarno toliko lukavi ili je priča proizvod beskrajnih samotnih časova ovog pastira. Da li on možda želi posetioca, iz sveta u kome se za jedan dan dogodi stvari koliko na planini za jedan ceo život, da fascinira nekim mogućim čudima sa planine. Ili su to ostaci legendi o večitoj borbi za prevlast na planini između čoveka i vuka. Bez obzira što im nanosi ogromne štete vuk je na planini kultna životinja i simbol trajnosti. Ko želi da mu dete bude zdravo i napredno daje mu ime (Vuk, Vičina, Vukana…).

Par dana kasnije na planinu dolaze lovci. Donose gajbu vina, hleb, začine i veliki ražanj. Nedostaje im samo zec u vidu divljeg vepra pa da fešta počne. Obišli su lovci svaki kutak, psi su pronjuškali svaku logu ali na planini nisu našli ni vepra, ni zeca ni vuka. Samo su uznemirili nekoliko ptica. Tada se jedan lovac dosetio i predložio da na ražanj nataknu lepo, planinsko jagnje. Sa pastirom su se lako dogovorili oko cene i uskoro se planinom raširio miris pečene jagnjetine. Pastir je sačuvao kožu a krivac za pojedeno jagnje bio je, normalno, vuk!

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Stara Planina, Istocna Srbija

Oceni članak

0