Rajac - Kad planina postane dom

Autor
Kosidba na Rajcu Kosidba na Rajcu

Krajem četrdesetih godina su čika Duško Jovanović, Bane Kuzmanović i Mile Jovanović krenuli na svoju uobičajenu planinarsku vikend turu. Ovog puta je na redu bio Maljen. Vreme je bilo lepo pa su hteli da prepešače i Suvobor. I najiskusniji planinari ponekad zagube put, pogotovo kad se spusti noć. Srećom, pronašli su nekakvu štalu i u njoj prenćili. Probudilo ih je prvo jutarnje sunce i kad su izašli iz štale videli su Rajac u najlepšem izdanju…

To je bio prvi susret planinara sa ovim prelepim suvoborskim vrhom. Uskoro (1949 godine) čika Duško osniva planinarsko društvo “Pobeda” i naredne, 1950 godine uz pomoć Narodne banke počinje gradnja planinarskog doma na Rajcu. Dom je završen posle tri godine i od tada su planinari postali domaćini na Rajcu. U neposrednoj blizini doma se nalazi spomenik 1300 kaplara a u društvu “Pobeda” je bilo nekoliko živih kaplara koji su ostavili u amanet pobedašima da se staraju o spomeniku.

Nije tačno poznato da li je ovaj 848 metra visok vrh Suvobora dobio ime zbog rajske lepote, zbog izuzetnog kvaliteta trave koja daje i tri otkosa godišnje ili nešeg savim trećeg, tek dve hiljade članova “Pobede” ga je usvojilo za lični Raj. A s’ obzirom da je moto društva “Rado primljen si u družinu znaj”, dobro došli su svi drugi koji vole planinu. Za ovih pedeset godina planinari su mnogo učinili da lepa planina postane još lepša.

Kada je krajem šezdesetih godina počelo zamiranje poljoprivrede, pogotovo u planinskim krajevima, Čika Duško je pokrenuo “Rajačku kosidbu”. Za Petrovdan je na Rajcu održavan Vašar pa je odlučeno da se tog dana održava i takmičewe kosača. Takmičari su bili obavezni da se pojavljuju u narodnoj nošnji a osim najboljeg kosca birana je i najlepša vodonoša, koja je vodu kosačima donosila u krčagu. Istovremeno su se seljanke takmičile u spremanju starih srpskih jela. Kasnije su održavani skupovi o brdsko-planinskom turizmu sa izložbom opreme za brdsko-planinsku poljoprivredu. Za ovu akciju su svojevremeno veliko interesovawe pokazali Slovenci i vojska. Na obližnjoj Dobroj Vodi je održavan “Suvoborski sabor vresa”. Učesnici ovog Sabora su se nadmetali u bacanju kamena sa ramena, bacanju balvana u dalj, navlačenju konopca… Mnoge od ovih aktivnosti su vremenom zamrle ali “Kosidba na Rajcu” je i danas atraktivna i privlači mnogobrojne goste.

Rajac je vrh prekriven livadama sa mestimičnim erodiranim površinama. Osamdesetih godina pobedaši pokreću akciju “što je šume više lakše se diše”. Tada je oko planinarskog doma i na Dobroj Vodi posa|eno oko hiljadu breza i pet hiqada borića. Čišćenje planine, markiranje staza i održavanje planinarskih objekata je redovan posao planinara. I ti sedmodnevni izleti koji se organizuju tokom većeg dela godine su posebna priča. Planinarski dom, koji nosi ime svog osnivača “Čika Duško Jovanović” je najveći i najudobniji planinarski dom u Jugoslaviji. Svaku smenu prati iskusan vodič koji tokom sedam dana organizuje svakodnevne izlete po atraktivnoj okolini. U svakoj grupi se nađe poneki ekspert za gljive, lekovito biqe i šumske plodove kojih na Rajcu ima u izobilju. Ishrana u domu je organizovana a i meštani nude kvalitetne mlečne proizvode, čuveni rajački krompir, planinski med i dobru rakiju po prihvatljivim cenama. Ako se u grupi nađe više gurmana, seljaci brzo pripreme jagnje ili prase na ražwu. U svemu tome je najvažnija neverovatna količina pozitivne energije, jer na Rajac svake nedelje pođe pedeset ljudi koji ostavljaju sve probleme u gradu a ovde žele da uživaju u lepšoj strani života. Večernje sate prekraćuju priče o starim i novim dogodovštinama ili neko sa gitarom i harmonikom.

Uobičajeni ciljevi planinara na Rajcu su jedan sat udaljena Dobra voda gde se nalazi planinarska kuća sa 12 ležaja. To je omiljeno odredište onih koji vole malo spartanskije uslove i opušteniju atmosferu. Od Dobre vode se brže stiže do vrha Suvobora, Ravne gore, sela Ba… Na drugoj strani, u podnožju Suvobora je selo Slavkovica u kojoj je turizam začet pre sto godina. Na kraju sela, prema Rajcu je stara crkva sa urušenim krovom. U njoj se nalaze tri neobična kamena sarkofaga za koje planinari pretpostavqžljaju da bi mogli biti grobna mesta despota Đurđa, despotice Jerine i možda njihovog sina… Pet kilometara dug uspon planinari rado prevaljuju pešice jer staza vodi kroz šumu, uz reku i pored lepog slapa.

Sedmodnevni boravak na Rajcu ima viče nego simboličnu cenu ali ako sebi ne možete priuštiti nedelju dana boravka na planini onda krenite na prolećno, dvodnevno pešačenje od Rajca do Divlčibara (ili obrnuto) ili na jesenje Čika Duškove rajačke staze, koje takođe traju dva dana. Možda ćete posle toga i Vi rado zapevati:

…I dok brdima lutaš ti smelo
Cvetna polja i Rajac dobro znaš
Zaboravićeš ti rodno selo
Planina drugi dom je sad naš!

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Zapadna Srbija, Rajac

Oceni članak

5.00