Dragan_Bosnic

Đerdap, tragom rimskih legija

Iako nije najduža Dunav je svakako najznačajnija evropska reka. Preseca kontinent od severozapada do jugoistoka i spaja preko sistema kanala Severno i ...

Soko banja, Soko grad

Prostor oko planine Rtanj u istočnoj Srbiji je još rimskim carevima bio jako zanimljiv. Tu su se nalazila važna naselja i carske ...

Hej salaši na severu Bačke. Gde se sada dobro jede

Peščare u Vojvodini su jedno sećanje na prostrano more koje nepovratno oteklo kroz Djerdapsku klisuru. Na severu Bačke, uz madjarsku granicu, nalazi se Subotička peščara. Njena mnogobrojna ulegnuća su popunile vode pa se od Subotice ka istoku u nizu prostiru Palićko, Ludoško, Slano i Krvavo jezero. Teško pristupačno i močvarno Ludoško jezero su ljudi od davnina izbegavali i danas je to zaštićena zona nebrojenih ptica močvarica. Susedno, Palićko jezero je oivičeno lepim parkovima, bajkovitim zdanjima, vinogradima i ponekim salašom. Nekad je to bilo omiljeno letovalište evropskih bogataša, posećeno kao Visbaden, Sent Moric ili Karlove Vari. ... [dalje]

Priča o trubi

Put za Guču, od Čačka, vodi preko planine Jelice. Na najvišoj tački puta, na prevoju, se nalazi kafana od koje se pruža lep pogled na pitomo i oku ugodno Dragačevo. Prohladno letnje jutro je ispunilo kotlinu pramenovima magle pa se setih priče koju sam čuo u dragačevskom selu Goračići. Po tom kazivanju nekad se prostor Dragačeva nalazio na dnu prostranog jezera. Stanovnici koji su tada živeli na obalama jezera su vezivali svoje čamce za kamene stubove koji se i danas mogu videti na vrhovima Jelice. Vremenom je voda sebi probila put izmedju Ovčara i Kablara i otekla u Panonsko, odnosno Crno more. Pri tome je stvorila jednu od lepših evropskih klisura a dno jezera je postalo pitomo i plodno Dragačevo. ... [dalje]

Homoljske šume

Sve što nam je poznato o Mesopotamiji je zapisano na glinenim pločicama. Egipćani su svoje priče ispisali na papirusu a antička Helada i Rim su poruke potomcima ostavili na kamenu. Vizantija je značajnije zapise ostavila na pergamentu-štavljenoj koži. Civilizacija Evrope je opismenjena zahvaljujući gustim bukovim šumama. Kelti, Sloveni i Germani su pisali na brezovoj kori, bukovom listu ili daščici presvučenoj voskom koju su kod nas nazivali – voskoleska. Tragovi te bukvalne pismenosti se vide u mnogim nazivima. Englezi čitaju knjigu (buk), Rusi svoja slova nazivaju bukve a i mi prva slova učimo na listovima bukvara. Najkvalitetnije bukove šume kod nas se nalaze na Boranji i okolnim planinama Zapadne Srbije. ... [dalje]

Svrljiški Timok

Pruga koja spaja Niš sa Zaječarom, odnosno Borom i Negotinom je napravljena krajem XIX veka i bila je veliki izazov za projektante a još veći za neimare. Na deonici od Svrljiga do Knjaževca pruga se probija kroz kanjon Svrljiškog Timoka ali ne prati njegov izuvijani tok već put skraćuje kroz 32 tunela i preko približno istog broja mostova. Nekad je značajan broj putnika išao do prve stanice Rgošta, banje koja se do tridesetih godina prošlog veka ravnopravno takmičila sa Sokobanjom. Kada je Banja bila na glasu a posetioci mnogobrojni, nastala je i izreka Ićićemo do Rgpšta pa šta košta. ... [dalje]

Kovilj - Selo na kraju sveta

Na tridesetom kilometru autoputa koji povezuje Novi Sad i Beograd nalazi se selo Kovilj. Put prolazi pored sela i posle par kilometara premošćuje Dunav kod Krčedina na sremskoj obali. Selo je nalik mnogim ravničarskim selima – razvučeno u nekoliko dugačkih šorova nad kojima se izdižu samo tri crkvena zvonika. Kuće su lepe, starinske i sveže okrečene. Električni stubovi su često okićeni velikim gnezdima u kojima stoje po dve, tri pa i više roda. Veliki rukavac Arkanj dopire do samog sela a ni Dunav nije daleko. Ukupan ambijent deluje jako prijatno i smirujuće kao u staroj pesmi – Lepa Pava u Kovilju spava… ... [dalje]

Deliblatska peščara

Deliblatska, Banatska ili Velika peščara je jedno od geoloških nasleđa Panonskog mora. Iako je zovu i “mala Sahara”, na prostoru od skoro tri stotine kvadratnih kilometara teško je naći išta nalik na pustinju. Jugoistočni delovi peščare su naborani i peščane dine su uočljive, ali ceo prostor je pokriven gustom vegetacijom. Početkom XIX veka na pesku, koji je košava raznosila, posađene su prve sadnice. Velika prostranstva su pokrivena bagremom, borom, klekom i brezom. U centralnom delu peščare nalazi se selo Sušara, okruženo voćnjacima i vinogradima. Južni delovi su bogatiji vodom, pa je na prostranim stepama razvijeno stočarstvo. ... [dalje]

Obedska bara

Kažu da je Angelina, majka despota Đurđa Brankovića spas od Turaka našla na skeli koja je prelazila Savu. Skela se nasukala na istočni deo bare i od njenih ostataka je napravljena crkva brvnara. Kasnije je Angelina osnovala ženski manastir Obed po kome je i bara nazvana Obedska bara. Pre 150 godina za baru se zainteresovao Eduard Hodek iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i oduševljeno je izjavio da je to pravi ptičiji Eldorado. Dvadeset godina kasnije carska porodica je dekretom zaštitila ovo područije. Tako je Obedska bara postala prvo zaštićeno područije u Evropi odnosno drugo u svetu (posle Jeloustonskog parka). ... [dalje]

Vranje Bore Stankovića

Kada krenete “južnom prugom” ka Vranju, već od Niša vam privlači pažnju dijalekt koji se povremeno nalazi na granici razumljivosti. U vozu se pored mnoštvo naroda koje ide na pijacu, nalazi bar po jedna grupa trubača koji dolaze ili odlaze iz Vladičinog Hana ka jugu. Da skrate vreme, zasviraju po neki čoček tako da se skori dolazak u Vranje može osetiti i čuti. Medjutim, već prvi pogled na industrijsku zonu, široke ulice i nizove solitera zamagljuje sliku grada meraka i derta. ... [dalje]

Detalji o autoru

Dragan_Bosnic

Pregledaj arhivu

2012