Home | Srpski | Blog o turističkim destinacijama, istoriji Srbije, zanimljivim ličnostima i dr. | Bundeva, lepa a debela - "Jestiva Pepeljugina kočija"

Bundeva, lepa a debela - "Jestiva Pepeljugina kočija"

By
Bundeva, lepa a debela Bundeva, lepa a debela

"Kad se popnes na ludaju, vidiš celu Kekendu i još po Banata.'' Tikva, tikvica, bundeva, masirača, dulek, belokorka, ludaja, dudanja, bundevka, misirača, lufa, ili, ukoliko vam je zgodnije, latinski Cucurbitaceae. Ovo su samo neki od naziva za jednu zdepastu i pomalo nezgrapnu damu iz mnogobrojne, poreklom iz Meksika, porodice Cucurbita.

Upućeni tvrde da su prve vesti o bundevi stigle još 1492. godine zahvaljujući samom Kolumbu, koji ju je i doneo u Evropu. Ova, po ukusu banaćana baš zgodna gospođa, brzo se privikla na ovdašnju klimu, te zahvaljujući toj činjenici u njenim ukusnim plodovima možemo uživati skoro celog leta, pa sve do kasne jeseni,  a za one koji znaju da je čuvaju i do proleća.

Zapadne kulture bundevu koriste kao nezaobilazni detalj u obeležavanju kulta smrti, koji vodi poreklo još iz paganskih vremena. Prema tom verovanju, poslednjeg dana oktobra se završava leto, a samim tim i svetlost, te započinje vladavina kneza smrti. Po njima, baš te noći se duše mrtvih vraćaju u svoje domove i mešaju sa živima. Izdubljene bundeve, sa svećama iznutra im tada osvetljavaju put. S druge strane, afrička plemena ovoj biljci takođe pridaju veliki značaj. Oni veruju da je Vrhovni Bog bundevu pretvorio u matericu iz koje su se rodila sva živa stvorenja na našoj planeti. Šarl Pero je opet verovao da je dobra vila od bundeve načinila kočiju kako bi Pepeljugi učinila udobnijim put ka sopstvenoj sreći. E možda je baš taj Šarl Pero bio u Kikindi, gde rastu najveće bundeve na svetu, te baš tu pronašao inspiraciju.

U Vojvodini, shvatanje značaja bundeve je mnogo prizemnije. Ovaj nezaobilazni motiv svih vojvođanskih slikara naivaca, pravo je blago naše i inače bogate trpeze. Veliki značaj ima i kao lekovito sredstvo. Zahvaljujući visokom sadržaju celuloze, čisti organizam od otpadnih materija. U ovoj, ove godine posebno značajnoj, sezoni gripa, dobro je znati da bundeva povećava otpornost organizma, ima antikancerogena dejstva, dok je seme ploda izuzetno cenjeno kao izvor magnezijuma, fosfora, bakra i gvožđa, te da je veoma korisno onima koji imaju problem bolesne prostate. Pored toga što se često koristi u ljudskoj ishrani, kvalitetna je i kao sirovina za pripremanje stočne hrane, dok najveću primenu ima u prehrambenoj industriji kao baza za mnoge voćne sokove, džemove i sl. Obarena i propasirana bundeva, uz dodatak limuntusa, šećera i prirodne arome kajsije, daju veoma zdrav i ukusan napitak. Posebno u kućnoj proizvodnji.

Da li se bundeva najviše i gaji u Banatu, ili je pak banaćani najviše cene, ne zna se pouzdano. Ipak, svake godine u oktobru, kikindjani, sada već tradicionalno obeležavaju ''Dane ludaje''. Postoji i doskočica, po kojoj se onim tek pridošlim i na ravnicu nenaviknutim vojvođanima objašnjava da ako se popnu na bundevu mogu videti ceo Banat, a ako je vedar dan i dalje. Ko je bio u Kikindi na pomenutoj manifestaciji, imao je Boga mi i na šta da se popne. Bundeve od 250 kg, tamo su uobičajena pojava.

Ipak, možda bismo poput Austrijanaca, mogli od ovog povrća napraviti i bolji biznis. Meso bundeve kao pulpa za prehrambenu industruju, ljuska, stablo i lišće za stočnu hranu, semenke za ulje – koje je  inače visoko cenjeno na bogatijim tržištima, a koren .... E, verovali ili ne i koren se može iskoristiti i to za kalemljenje ludenica i dinja. Dobro razvijen korenski sistem bundeve uticaće na bolji prinos i veću otpornost ovih kultura. Ništa za baciti, oduvek je bila logika dobrih paora. A takvih u Vojvodini još ima. Zar ne?

Autor: mr Mirjana Maksimović

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Vojvodina, gastronomija

Rate this article

0