Milunki Savić spomenik i mesto u Aleji velikana

By
Milunka Savić postala je najodlikovanija žena Velikog rata Milunka Savić postala je najodlikovanija žena Velikog rata

Izložba o Milunki Savić, otvorila se 25 septembra 2013. u Domu Vojske Srbije, i bila je prvi u nizu događaja povodom 40-godišnjice od smrti heroine Prvog svetskog rata (5. oktobar 1973.), a njeni posmrti ostaci od idućeg meseca biće preneti u Aleju velikana u Beogradu. Inicijativu za prenos njenih posmrtnih ostataka u Aleju velikana na Novom groblju i za postavljanje spomenika ispred zgrade Istorijskog muzeja Srbije podneo je muzej.

U sklopu godišnjice uskoro će biti prikazan dokumentarno-igrani film o najodlikovanijoj ženi Prvog svetskog rata, u produkciji javnog TV servisa.

Autorka filma Slađana Zarić izjavila je nedavno da su o Milunki Savić do sada pisali novinari i publicisti, ali ne i istoričari, pa je ekipa RTS-a obavila ozbiljno istraživanje kako bi svaki podatak u filmu bio potkrepljen proverenim činjenicama i dokumentima.

Milunka Savić je četiri puta ranjavana u borbama za slobodu otadžbine i postala je najodlikovanija žena Velikog rata. Nosilac je sedam odlikovanja među kojima su vojnička zlatna Karađorđeva zvezda sa mačevima, Zlatna medalja za hrabrost “Miloš Obilić”, francuska oficirska Legija časti...

Milunka Savić je rođena u Koprivnici kod Raške (u publicistici su korišćena tri različita podatka, 1889, 1890. i 1891. godinu), a početkom balkanskih ratova 1912. godine ona se, prerušena u muškarca, kao dobrovoljac Milun Savić, našla kao vojnik u Drinskoj diviziji.

Početkom januara 1916. u vreme povlačenja Srpske vojske u prvom svetskom ratu, bila je teško ranjena, pa je potom upućena u Bizertu na oporavak.

Kada je rat završen, izvesno vreme bila je na službi pri vojsci u Sarajevu, gde se udala za Veljka Gligorovića činovnika Hipotekarne banke. Ubrzo je demobilisana.
Kao ratni dobrovoljac dobila je malo imanje na novoosnovanoj dobrovoljačkoj koloniji Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovićevo, nedaleko od Novog Sada.

Tu je podigla kućicu, ali je ubrzo prešla da živi u Beograd. Suprug Veljko je u to vreme napustio porodicu, a Milunka, po pojedinim navodima kao samouka bez škole, a po drugim poznavalac više svetskih jezika, se 1927. zaposlila u Hipotekarnoj banci, i to kao čistačica.

Izvesno vreme, pre nego što je kupila kuću na Voždovcu živela je u Skadarskoj ulici.

U vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, bila je izvesno vreme zatočena, ali je kao zaslužna osoba oslobođena i Nedićeva vlada joj je dala posao. Poratana vlast joj je docnije dodelila penziju.

Poslednji period života, nakon nekoliko novinskih tekstova o zaboravljenoj srpskoj Jovanki Orleanki, provela je u malom stanu koji joj je dodeljen u naselju Braća Jerković.

Odgajila je tri usvojenice - jedno zaboravljeno dete sa železničke stanice u Stalaću, sestru od ostarelih ujaka i ujne i jednu sirotu devojku iz Dalmacije.
Milunka Savić je sahranjena na Novom groblju, ali ne na mestu dostojnom njenih zasluiga.

Jedna ulica na Voždovcu u Beogradu nosi danas njeno ime, a na kući u kojoj je živela postoji spomen ploča.

Njeno ime nose i ulice u nekoliko gradova u Srbiji.

 

Izvor: Blic Online 25.09.2013.

 

 

 

 

Milunka Savić postala je najodlikovanija žena Velikog rata

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Prvi svetski rat, Milunka Savic, WWI tekst iz novina

Rate this article

0