Đavolja varoš, đaci, đavoli i svatovi

By
Đavolja varoš Đavolja varoš

Jug Srbije je poznat po minerlnim i termalnim vodama pa se jedna prostrana regija u tom delu naziva Toplici. Na krajnjem jugu Toplice, na obroncima Radan planine postoje izvori koji su preterano mineralni i u njihovoj neposrednoj blizini nema nikakvog rastinja. Tamo gde nema rastinja javlja se erozija a ona uvek stvara vragolaste pejzaže. Na ogoljenoj padini su vetar, kiše i bujice tokom nezamislivo dugog perioda spirali rastresito zemljište. Nekom đavoljom igrom na rastresitom zemljištu su bile i teške andezitne ploče. One su pritiskale sipljivo zemljište ispod sebe i nisu dozvoljavale erozivnim silama da ga speru. Vreme je prolazilo a neobični stubovi su polako rasli. Ljudi su od davnina izbegavali sablasne stubove pa kako nisu mogli da objasne njihov nastanak ispredali su legende. Po jednoj legendi, varoš su napravili đavoli od razrušenih crkvi.

Zanimljivo je da se u neposrednoj blizini varoši nalaze temelji crkve kojoj meštani ne znaju poreklo. Po drugoj priči su đavoli hteli da venčaju brata i sestru u pomenutoj crkvi. Neka sila je htela da spreči greh pa je okamenila svatove. Treća priča govori o dve kolone svatova koji su pošli po istu devojku u istu crkvu pa ih je ista sila okamenila. Zanimljivo je da kad se gleda sa brda vide se dve kamene kolone koje su se upravo srele. Postoje priče o đacima i đavolima koji su se kladili pa su đaci nadmudrili đavole koji su se okamenili. I na kraju pomenimo priču o surovom agi koji je okamenio neposlušnu raju. Meštani tvrde da se sablasne kolone kreću što je delimično i tačno. Kad vremenom sa okamenjene piramide padne teška andezitna ploča kiša i vetar spiraju piramidu bez kape a na mestu gde je kapa pala se stvara nova figura. Naravno, to je vremenski proces koji daleko nadmašuje ljudski vek.

Voda koja je sprala vegetaciju sa padine je crvena od značajnih primesa gvožđa ali je i visokoalkalna pa se ne koristi za piće. Meštani a sve češće i turisti dolaze po tu vodu jer je navodno dobra za kožu i za ispiranje usta. Crvena voda je srednjevekovnim rudarima Sasima bila pokazatelj da u blizini ima dosta gvožđa pa su pored potoka još vidljiva dva stara rudnika. Danas rudnici ne rade, mračne sile ne plaše ljude a Đavolja varoš je postala zanimljivo odredište.

Od regionalnog puta Kuršumlija – Merdare vodi asfaltni put koji je uzan i oštećen. Tu, kod poslednjih seoskih kuća počinje atraktivna pešačka staza koja je nedavno i osvetljena. Staza je dugačka oko 1200 metara i vodi uz potok koji često premušćuje malim drvenim mostićima, kroz bajkoliku šumu, pored napuštenih saskih rudnika i vrela iz kojih izbija djavolska crvena voda. Sve to bledi pred nestvarnim prizorom varoši koju su podigli đavoli. Da bi posetioci bolje sagledali varoš podignuta su dva vidikovca a preko suvog korita kojim povremeno zatutnje bujične vode je podignut lep most. Đavolja varoš se menja sa dnevnim svetlom i godišnjim dobima. Jutarnje svetlo pojačava njene obrise, tvrdo podnevno sunce ističe do maksimuma strukturu sabijenog materijala a zalazeće sunce pojačava crveni kolorit. Kiša i vetar najbolje dočaravaju njeno đavolsko poreklo sablasnim kotrljanjem vode i kamenčića oko okamenjenih svatova. Inače, meštani znaju tačno ko je ko u koloni okamenjenih svatova. Kako je pop ostao bez kape, relno je očekivati da će u nekom periodu svatovi ostati bez njega. Raznolikost Đavolje varoši najbolje mogu da sagledaju učesnici foto kolonije koja se ovde godinama održava.

Za organizovane grupe se obično organizuje ručak na izletištu koje se nalazi na početku pešačke staze. To je najbolje mesto da se otkriju izuzetna kulinarska umeća i gostoljubivost tog dela Srbije. Naime, za Topličane se kaže da kad im dođu gosti oni iznesu sve što imaju od hrane u kući na sto – a to znači da je sto prepun hrane. Pri tome se izvinjavaju što nisu znali da ćete da dođete jer bi oni već nešto pripremili. Za mnoge goste je najveće iskušenje čuvena toplička zdravica. Domaćin nazdravi jednom od gostiju čašom rakije od jedan deci i popije je naiskap. Gost nazdravi nekom drugom i on okrene punu čašu. Zdravice se produžavaju dok se ne napravi bar jedan krug.

Desetak kilometara severnije vode su prošle kroz blagotvornije slojeve i izbile kod sela Prolom. Ove vode su niskomineralizovane sa velikim brojem minerala u malim količinama. i imaju izraženo prirodno diuretičko i bakteriostatno dejstvo. Pogodne su pri lečenju bolesti bubrega, mokraćnih kanala, organa za varenje, perifernih krvnih sudova, vanzglobnog reumatizma i bolesti kože. Banjski tretman obuhvata pitke kure lekovite vode, hidroterapiju, elektroterapiju, kinezi terapiju, ručnu masažu i peloidoterapiju odnosno lečenje lekovitim blatom. Prolom banja je banjsko ali i klimatsko lečilište sa dobrim smeštajnim kapacitetima pa je dobro posećena tokom cele godine. Nije mondensko mesto kao Vrnjačka ili Sokobanja ali i ona ima svojih zanimljivosti i čuda koja su i meštanima i gostima teško objašnjiva. Pored pomenute Đavolje varoši i u neposrednoj blizini banje se nalazi i crkva-brvnara posvećena svetom knezu Lazaru. Ovo je jedina crkva-brvnara u Toplici a zanimljiva je zbog šljiva koje rastu pored nje i uvijaju se uvek u istom smeru. Vremenom se šljive osuše i padnu ali rastu nove, opet uvrnute. Jedino objašnjenje za ovu neobičnu pojavu nudi legenda nastala posle Kosovskog boja. Po predanju, vojska iz topličkog kraja se okupola pred boj na pričest pred crkvu-brvnaru. Posle pričesti su napravili šest krugova oko crkve, otišli na Kosovo. Priča se da su majke i mlade snaše danima čekali pred crkvom vojsku da se vrati i uvrtale vratove ali sa Kosova se niko nije vratio. Od tog vremena se šljive koje rastu pored crkve uvijaju u smeru kojem je vojska obilazila crkvu a žene uvrtale vratove. Šljive koje rastu dalje od crkve su sasvim obične. Jedno od čuda Prolom banje su i bolesnici koji se iz banje vraćaju zalečeni mada medicinski radnici i poznavaoci lekovite vode to ne tretiraju kao čudo.

Posetiocima Prolom banje koji požele da vide nešto više, preporučuje se poseta obližnjoj Kuršumliji u kojoj se nalaze prve dve značajnije zadužbine srpskog vladara Stefana Nemanje. To su crkve posvećene Bogorodici i svetom Nikoli. Po predanju su od olovnog krova crkve svetog Nikole pravljeni kuršumi (meci) pa je naselje dobilo ime Kuršumlija.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Đavolja varoš, Južna Srbija

Rate this article

0