Kovilj - Selo na kraju sveta

By
Kovilj Kovilj

Na tridesetom kilometru autoputa koji povezuje Novi Sad i Beograd nalazi se selo Kovilj. Put prolazi pored sela i posle par kilometara premošćuje Dunav kod Krčedina na sremskoj obali. Selo je nalik mnogim ravničarskim selima – razvučeno u nekoliko dugačkih šorova nad kojima se izdižu samo tri crkvena zvonika. Kuće su lepe, starinske i sveže okrečene. Električni stubovi su često okićeni velikim gnezdima u kojima stoje po dve, tri pa i više roda. Veliki rukavac Arkanj dopire do samog sela a ni Dunav nije daleko. Ukupan ambijent deluje jako prijatno i smirujuće kao u staroj pesmi – Lepa Pava u Kovilju spava…

Priča se da je pre osam vekova Sveti Sava došao u mirovnu misiju kod ugarskog kralja Andreja. Sveti Sava je pokušao da odvrati Ugare od rata protiv Stevana Prvovenčanog. Misija je u potpunosti uspela jer je Sava pored diplomatskog obavio i vidarski posao i izlečio je ugarskog princa. Zahvalan kralj je dozvolio Savi da napravi pravoslavnu crkvu na mestu gde je bio razapet njegov šator. Ta crkva je više puta rušena i obnavljana ali je 1850 godine konačno srušena. Jedan vek pre toga je pored nje podignuta crkva koja i danas postoji u dvorištu koviljskog manastira. Posvećena je Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu. U crkvenoj riznici se i danas čuva pojas od srebra i zlata za koji se pretpostavlja da je pripadao Svetom Savi.

Odmah pored manastira Kovilj se nalazi kapela Svete Petke koja je podignuta uz prastaro stablo. Verovatno je to bio zapis i do pre par godina je bio okićeno ponekim zelenim listom. Danas je jedini ukras ovog suvog stabla veliko gnezdo sa nekoliko roda.

Uobičajeno je da se za verske praznike pored manastira organizuje vašar. Najveće veselje pored starog manastira nastaje tokom letnjih meseci kada se organizuje već čuvena rakijada. Tada proizvodjači ovog žestokog pića donesu svoj najbolji proizvod, koji je po pravilu odležalo par godina u podrumu i osveštaju ga u manastiru. Za degustatore se pripremi mastan, svinjski paprikaš u velikim količinama. Potrebno je izdržati sve te dudovače, šljivovice, kajsijevače, kruškovače, jabukovače i lozovače. Pobednik se uvek raduje ali ni ostali se ne ljute jer znaju da ni jedan žiri ne može doneti odluku o pobedniku bistre glave. U najboljem slučaju degustatori su pijani već na polovini posla. Zato se svi zajedno vesele jer je veselje i osnovni razlog ovog takmičenja.

Za pravo veselje je ipak najbolje otići na Kraj sveta. Čarda tog imena se nalazi četri kilometra dalje ka Dunavu. Sve što želite da saznate o toj čardi je nacrtano i napisano na njoj. Vode i struje nema ali to ni malo ne smeta da se ovde provede jedna nezaboravna noć uz cigansku muziku, dobro piće i riblje specijalitete Đoke Varenike. Ko se jednom veselio u ovoj čardi reći će da takvog provoda nije bilo ni na Petrovaradinu u doba Janike Balaža.

Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Kovilj, Vojvodina

Rate this article

0