Deliblatska peščara

By
Deliblatska peščara Deliblatska peščara

Deliblatska, Banatska ili Velika peščara je jedno od geoloških nasleđa Panonskog mora. Iako je zovu i “mala Sahara”, na prostoru od skoro tri stotine kvadratnih kilometara teško je naći išta nalik na pustinju. Jugoistočni delovi peščare su naborani i peščane dine su uočljive, ali ceo prostor je pokriven gustom vegetacijom. Početkom XIX veka na pesku, koji je košava raznosila, posađene su prve sadnice. Velika prostranstva su pokrivena bagremom, borom, klekom i brezom. U centralnom delu peščare nalazi se selo Sušara, okruženo voćnjacima i vinogradima. Južni delovi su bogatiji vodom, pa je na prostranim stepama razvijeno stočarstvo.

Na prostoru Deliblatske peščare raste 86 vrsta lekovitog bilja. Bogat je i životinjski svet. U nebrojenim rupama, na peščanim odsecima, laste bregunice napravile su svoja gnezda. Teško prohodne šume peščare pružaju sigurno utočište jelenima, srnama i divljim svinjama. Deo peščare je lovno područje u kome se mogu odstreliti kapitalni primerci divlje svinje. Pretpostavlja se da je i ris redovan stanonik Deliblatske peščare. Od nekoliko izletišta u peščari najpoznatiji je Devojački bunar.

Selo Kovačica zbog šarenog nacionalnog sastava zovu i “mala Evropa”. Osnovali su ga Slovaci, koji su u ovu obećanu zemlju došli pre dva veka. U Kovačici se naivnim slikarstvom bavi četrdeset umetnika. Polovina ih je samostalno izlagala i članovi su “Udruženja kovačičkih naivnih umetnika”. Slike su im cenjene u svim svetskim galerijama, pa su posete ljubitelja naivne umetnosti iz celog sveta svakodnevna pojava u Kovačici.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Vojvodina, Deliblatska peščara

Rate this article

0