Fruška Gora

By
Manastir Ravanica Manastir Ravanica

Veliki putopisac Feliks Kanic zapisao je da je lakše zamisliti mađarsku pustu bez čarde, nego srpsku planinu bez manastira. Frušku Goru danas krasi 16 manastira, a nekad ih je bilo znatno više. Fruška Gora postaje važan prostor u istoriji srpskog naroda posle propasti despotovine Đurđa Brankovića. Nije poznato kad su osnovani prvi manastiri na Fruškoj Gori, ali izvesno je da su postojali u doba kralja Dragutina Nemanjića, koga su neki nazivali “sremski kralj”. Po turskim izvorima, u XVI veku na Fruškoj Gori bilo je 35 manastira.

Tokom velikih seoba Srba mnogi manastiri su obnovljeni i u njih su se uselili monasi iz manastira koje su Turci spalili. Najznačajniji manastiri Fruške Gore su Krušedol, Grgeteg, Velika i Mala Remeta, Novo i Staro Hopovo, Ravanica, mada ni ostali nisu manje značajni. Zbog velikog verskog i kulturnog značaja, Srpska pravoslavna crkva planira da zvanično kanonizuje ovu planinu u Svetu goru.

Fruška Gora je nekad bila jedino ostrvo Panonskog mora ili bar jedino u njegovom centralnom delu. Bogato geološko nasleđe i raznovrsna flora i fauna su razlog da ova usamljena planina u beskrajnoj ravnici bude proglašena za Nacionalni park. Fruška Gora je najposećenija planina Srbije. Posetiocima se nude beskrajne, dobro markirane pešačke staze za relaksaciju. U Vrdniku se nalazi otvoren i zatvoren bazen sa termalnom vodom, koja dobro prija posle duže šetnje. Poseta manastirima, Brankovom grobu na Stražilovu i drugim spomenicima prošlih vremena korisne su za duhovno i kulturno prosvećivanje. Za gastronomsku edukaciju se preporučuje poseta okolnim sremskim selima i varošicama Irig, Vrdnik i Sremski Karlovci.

Za Sremske Karlovce kažu da je malo mesto o kome bi mogle da se napišu velike knjige.
Baš u Karlovcima su velike sile 1699. godine prvi put sele za okrugli sto i počele da kroje svet u kome nije bilo mnogo mesta za male narode. Kapela mira se nalazi podalje od centra Karlovaca, ispod Magarčevog brega. Centar varoši ispred Saborne crkve obeležava česma “Četri lava”. Tu obično ima i najviše sveta, pogotovo mlađeg. Postoji predanje da se svaka devojka koja popije vodu sa ove česme, ubrzo uda i zauvek ostaje u Karlovcima. Ako neko i ode iz Karlovaca, obavezno se vraća krajem leta, kad počinje berba u karlovačkim vinogradima. Tada ožive svi šorovi, a preko gradskog trga ne može da se prođe. Sve se ori od i svirke i pesme.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Fruska Gora, Vojvodina, Ravanica, manastir Grgeteg, manastir Krusedol, manastir

Rate this article

0