Kanjonom Temske i Toplodolske reke

By
Temska Temska

Nedavno je Politika u rubrici “Da li znate” , u nekoliko redaka opisala neobični kanjon reke Temske. Članak je bio zanimljiv, kratak i provokativan, što je bilo dovoljno za pakovanje foto opreme i odlazak u Pirot. Preporučuje se zainteresovanim putnicima noćni voz koji petkom i nedeljom stiže u Pirot u ranim jutarnjim satima. Naime, samo petkom i nedeljom saobraća autobus od Pirota do Toplog dola, sela koje se nalazi u podnožju Babinog zuba, na Staroj planini. Ako dođete nekog drugog dana, možete otići autobusom do sela Temska ali vas tada čeka pešačenje do Toplog dola i nazad što iznosi tridesetšest kilometara. Naporno ali zanimljivo. Najzgodnija varijanta je pešačenje od Temske do Toplog Dola a povratak autobusom koji iz Pirota polazi oko dva sata popodne a vraća se iz Toplog Dola oko pet popodne.

Reka Temska se uliva u Nišavu kod mesta Staničenje, nekoliko kilometara nizvodno od Pirota. Naselje Temska je udaljeno par kilometara uzvodno na istoimenoj reci. Prvi utisak koji stičete u Temskoj je da nešto nije u redu sa kalendarom. Put je asfaltni, most preko reke je od betona, prolaze automobili ali sve ostalo je iz nekog drugog vremena. Meštanima nikako nije jasno zašto neko slika njihove prastare kuće a obilazi par novih kuća kojima se oni ponose. Naselje je sačuvalo svoj zanimljivi izgled samo zahvaljujući siromaštvu stanovnika koji jednostavno nemaju novca da sagrade nove, nemaštovite kuće. Kao što je Crna Trava poznata po svojim zidarima tako je Temska poznata po svojim kamenorescima. Slično neimarima iz Crne trave i majstori iz Temske su se razišli po belom svetu i ostavili su prazne kuće i napuštene majdane. Pored mosta u centru naselja je ostao još jedan kamenorezac, tek da se ne ugasi tradicija. U tursko doba naselje se zvalo Remac a kad su Turci proterani ime je promenjeno u Temac, po obližnjem utvr|enju. Kako je ime Temac promenjeno u Temska niko od prisutnih meštana nije znao da objasni.

prskalo-1098_resize.jpgOd Temske, preko mosta vodi put za Knjaževac. Nekada je tuda prolazio čuveni rimski put, Via militaris a sada je to regionalni put kojim tek povremeno prođe poneko vozilo. Ako se produži putem pored reke posle desetak minuta pešačenja se stiže do manastira Temska. Manastirsku crkvu posvećenu Svetom Georgiju su podigli sestrići cara Dušana, braća Dejanovići u XIV veku na temeljima crkve koja je postojala još u DŽI veku. Današnja crkva je nastala u XVI veku a 1699. godine iguman Partenije obnavlja crkvu, gradi konake i manastirsku česmu. Lepa crkva, stari konaci, ljubazne monahinje i prijatno mesto čine da manastir Temska ostane dugo u prijatnom sećanju.

Već od manastira rečna dolina počinje da se sužava i pojavljuju se prve ploče od crvenog peščara. Nepunih dva kilometra uzvodno od manastira se nalazi možda, najzanimljiviji deo kanjona Temske. Tu je reka široko zaobišla moćnu stenu i napravila skoro pun krug oko nje. Na toj steni je nekad bio grad Temac u kome je boravio čuveni hajduk Jovan Karaljuk, veliki borac protiv Turaka. I ono malo ostataka od grada su razvukli tragači za zlatom, zlatari kojih po istočnoj Srbiji ima poprilično. Danas je tu napravljena brana, električna centrala i odmaralište Elektroprivrede Temac . Centrala trenutno ne radi a i odmaralište je bilo zatvoreno. Sa uzvišenja na kome se nalazio grad pruža se zanimljiv pogled na reku koja pravi skoro pun krug i pri tome dosta gubi na visini.

Od Temca put više nije asfaltiran. Na uzanom makadamu koji se penje visoko iznad reke, primetni su tragovi bujica a mestimično se nailazi na poveće crvene stene koje su se nedavno odvalile sa pretećih, natkrivenih litica. Kanjon je ovde najuži i najdublji pa vožnja autobusom po uzanom, izlokanom putu sigurno nije mnogo prijatna. Pored toga stene su ovde najatraktivnije i u periodu bez vegetacije kanjon stvarno opravdava ime Mali Kolorado. Nekoliko kilometara uzanog i izuvijanog dela kanjona se neosetno pro|e. Voda u reci je čista kao suza ali ipak više prija ona sa česme kod Mrtvačkog mosta. Pored mosta se nalaze dve vikendice, česma i spomen obeležje iz NOB po kome je most i dobio to mračno ime. Odatle Temska počinje svoj tok; ispod Midžora dolazi Toplodolska reka a desno iz Zavojskog jezera dotiče Temštica.
Toplodolska reka samo na svom krajnjem delu prolazi kroz dubok kanjon. Pa i tu su visoke, strme stene samo sa leve strane reke. Put je ponovo asfaltni i ide znatno pitomijom levom obalom. U rano proleće je dolina Toplodolske reke skoro monohromatska. Lišće na drveću je crvenkastomrko, takve su stene, zemlja a retke pastirske kućice napravljene su od crvene zemlje i pokrivene crvenim kamenim pločama. Na jednoj zaravni iznad reke, nedaleko od Toplog dola, pored nekoliko urušenih čatmara nalazi se stari, kameni krst, neobično lepo ukrašen. Trava i kupina su ga skoro potpuno pokrile pa je bilo potrebno dosta vremena i muke dok nije izronio iz rastinja u punom sjaju.

Elektroprivreda je ukopala cevi kojom se deo Toplodolske reke sprovodi direktno u Zavojsko jezero. Meštani su se tome žestoko protivili jer kažu da Elektroprivreda nije ispoštovala ni dogovor o ispuštanju dela vode iz Zavojskog jezera. Srećom, Zavod za zaštitu prirode Srbije, koji je najveći deo Stare planine zaštitio kao Park prirode, tvrdi da nema mesta strahu jer se kroz te cevi sprovodi samo vršni deo vode koji se javlja tokom prolećnih bujica i da su sve aktivnosti Elektroprivrede pod kontrolom.

U gornjem toku, Toplodolska reka ne teče kroz kanjon ali je crvenkasto okruženje i dalje uočljivo. Crven je put, stara, urušena vodenica a naročito kuće, sabijene u skučenom dolu. Pešačenje dugo četri sata se isplatilo jer je Topli Do vanvremensko naselje na kraju sveta. Okruženo visokim planinama, zbijeno u dubokoj udolini, selo je zaštićeno od hladnih vetrova i ima osetno prijatniju klimu pa je zato i dobilo naziv Topli Do(l). Struja je u selo došla ali zbog položaja sela prijem radio i TV signala je nemoguć tako da naselje živi u potpunoj informativnoj blokadi. Autobus u selo dolazi dva puta nedeljno i najpouzdanija veza sa Temskom je jedan stari kamion ili dobre noge. Mnogobrojni magarci se koriste za odlazak do udaljenih njiva koje su raštrkane po planini. Začudo, u Toplom Dolu ima još stanovnika, čak i onih mlađih. Na uzvišenju pored crkve se nalazi i škola. U selu se nalaze i tri prodavnice, šumski revir i kasarna. Priča se da je nekad svaka porodica u Toplom dolu imala bar po hiljadu ovaca i da su godišnje izvozili u Solun i hiljadu ovnova a sirom snabdevali naselja od Pirota do zapadne Bugarske. Bili su poznati i po pastrmkama potočarama a zbog ukupnog bogatstva su selo zvali Carigrad mali. O tom vremenu su ostali samo Kanicovi zapisi i nostalgična sećanja. Danas, kad pastiri broje ovce, počinju brojanje od hiljadu pa naviše, u nadi da se broj ovaca uhiljadi i da ih ponovo bude ko bukovih stabala na opusteloj i ostareloj Staroj planini.

Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Stara Planina, Istocna Srbija

Rate this article

0