Home | Srpski | Blog o turističkim destinacijama, istoriji Srbije, zanimljivim ličnostima i dr. | Kapije reke Vratne - Rajske dveri i brana za demone

Kapije reke Vratne - Rajske dveri i brana za demone

By
Kapije reke Vratne Kapije reke Vratne

Od izvora na Velikom Grebenu, do ušča u Slatinastu reku, reka Vratna pređe nepunih dvadeset kilometara. Slicna je po dužini toka i bogatstvu vodom mnogim rečicama sto sa Miroča, Velikog Grebena i Deli Jovana teku do Dunava. Ono što je razlikuje od tih reka je neobično lepa klisura, tri kamena mosta, rezervat muflona i jelena lopatara i manastir na izlasku iz klisure. I obližnja reka Zamna je kao i Vratna zaštićena, kao i park prirode, ali je Vratna ipak izuzetna. Stanovnici Istočne Srbije su poznati po običajima i verovanjima koja su sačuvali iz predhrišćanskog perioda. Tako oni veruju da demoni žele da potope celu Srbiju kroz velike kamene kapije, ali risalje, žene koje padaju u trans se bore protiv nečastivih i sprečavaju ih u tome.

Do sela Vratna saobraća lokalni autobus iz Negotina. Selo se nalazi u prostranoj dolini reke Vratne. To je tipično krajinsko selo iz koga su mnogi stanovnici otišli da rade u inostranstvo, pa su svoju muku i novac uložili u luksuzne kuće kakvima je mesto u elitnim gradskim četvrtima. Do dvorišta koja su često pokrivena keramičkim pločicama i čuvaju ih kapije koje se elektronski otvaraju vode blatnjavi, razlokani putevi. Kuće su uglavnom prazne.

Od sela do istoimenog lovišta vodi makadamski put dug dva kilometra. Na ulazu u lovište se nalazi mala šumska kuća a pored nje je i lovačka kuća koju koriste radnici HE Djerdap 2. Lepo uradjena, spratna kuca, praspolaže sa sedam dvokrevetnih soba, trpezarijom, kuhinjom, kupatilom i lepom terasom. Kuća se načayi u dubokoj senci visokih četinara. nekad je lovište bilo zatvorenog tipa a kuća je napravljena za najviše partijsko rukovodstvo. Danas je najčešće koriste lovci i planinari koji se prethodno najavljuju službi Hidrocentrale.

Stotinak metara uzvodno se nalazi prostran pašnjak na koji predveče dolazi divljač iz klisure. Sa visoke čeke je moguće posmatrati stado muflona i jelena-lopatara kako pase. Ako poranije, pa se popnete na čeku pre dolaska životinja, one će prići i do same čeke. Prizor izgleda kao u dobrom filmu. Tu je Petar Lalović snimao najatraktivnije scene filma “Ptice koje ne polete”. Mužjaci mufloni beskonačno odmeravaju snagu i čvrstinu svojih rogova. Glava zaboli od gledanja muflona koji iz snažnog zaleta i skoka dugog i do dva metra udare glavama. U tišini ranog predvečerja taj prasak odjekuje kao udar bombe na kamenu stenu Straževice. A oni se pri tome sasvim fino zabavljaju.

Prostrani pašnjak je preko dana prazan i prijatno tih. Za Prvomajski uranak se ovde sakupi par stotina ljudi iz cele Krajine. Tada se dolina ispuni roštljskim dimom, cikom dece, zapevanjem starijih i piskom truba. Životinje se tada povuku duboko u klisur, na visoke litice gde su nekad utočište pronalazili monasi sinajiti.

Pretpostavlja se da je jedan od tih pustinjaka, pop Nikodim iz Prilepa podigao manastirsku crkvu na samom izlazu iz uzane klisure. Crkva je podignuta 1399. godine i tada je posvećena Svetom apostolu Petru. Mnogo kasnije, 1838. godine je crkva obnovljena i posvećena Vavedenju Gospodnjem. Od ranijeg živopisa je sačuvana samo glava Isusa Hristosa u oltarskom delu crkve koji je pošteđen razaranja. Manastir je ženski i u njemu borave tri monahinje.

Kroz manastirsko dvorište se ulazi u klisuru reke Vratne i rezervat. Od kapije vodi strma staza naviše i posle par minuta uspona se ukazuje se ukazuje pedesetak metara visoka Prva kapija, odnosno prvi prerast. Od tri kapije ovo je najviša ali i najkraća. Druga kapija se nastavlja na Prvu i po njihovom položaju i dimenzijama je odmah uočljivo da je to nekada bila pećina kojoj se urušio svod. U maloj pećini, koja se nalazi na desnom “dovratku” Prve kapije, se nekad nalazila isposnica. Isposnica popa Nikodima se nalazi visoko u stenama ali njene ostatke je teško naći u kršu obraslom gustim žbunjem. Druga kapija je niža od prve. Preko nje prelaze koze i odvažniji planinari. Ona se najčešće nalazi na retkim fotografijama kanjona zbog drvenog mostića i dovoljnog prostora za fotografisanje.

Stotinak metara uzvodno od kapija, Vratna protice kroz uzan i dubok kanjon. Kroz taj deo prolazi samo divljač i spretniji šumari. Ostali idu manje zanimljivom stazom koja vodi visoko iznad reke. Od mnogobrojnih, lepih klisura u Srbiji ovo je svakako najlepša. Ako idete sami i pri tome nista preterano bučni postoji velika verovatnoća da vidite divljač na pojilu. Zadivljuje brzina i spretnost kojom mufloni nestaju iznad visokih stena.Od prve dve kapije se uz reku ide jedan do dva kilometra, uglavnom preskačući sa obale na obalu. U sušnom periodu, izvorište reke se nalazi na tom rastojanju. Najviše se ide kroz suvo rečno korito. Ponegde, u većim udubljenjima, ima još vode ali najveći problem su mesta gde se za vreme prolećnih bujica načaze vodopadi. Tu je potrebno i alpinističko umeće da se provuče između velikih kamenih blokova i visokih, zaobljenih stena.

Potrebno je proći dva kilometra kroz suvaju da bi stigli do Treće kapije. Ova kapija ima znatno niži svod od prethodne dve ali je dugačka pedesetak metara. Izuzetno je akustična pa čak i korak u laganim patikama se nebrojeno puta umnožava i čini prolazak kroz ovu kapiju posebno zanimljivim. Izgleda da je to bilo zanimljivo i psetancetu koje je krenulo od manstira, pa je na sredini kapije počelo da laje. Umnožen odjek koj mu je vratio ga je tako isprepadao da je mali pas pobegao daleko od kapije i sakrio se iza ogromne bukve.

Kanjon Vratne je udaljen nepunih trideset kilometara od Negotina. Do grada saobraća autobus više puta dnevno. U blizini je Dunav, Doni Milanovac, Rajačke, Rogljavske i Štubičke pivnice. Veliko arheološko nalazište Šarkamen je petnaest kilometara daleko.

Tekst: Dragan Bosnić

Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter
  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text
Share on: Post on Facebook Facebook
Twitter Twitter

Tagged as:

Istocna Srbija, reka Vratna

Rate this article

3.00