Home | English | Blog | Мистерије убиства Фердинанда: два метка, пет рупа и други атентатор Мексиканац!

Мистерије убиства Фердинанда: два метка, пет рупа и други атентатор Мексиканац!

By
Мистерије убиства Фердинанда: два метка, пет рупа и други атентатор Мексиканац!

Много недоумица остало је до данас везано за атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и суђење Гаврилу Принципу. Овај процес никада није дао одговор на питање како је од два Принципова метка остало пет рупа, ни шта је тражио мексички плаћени убица у Сарајеву баш на дан атентата.

 

 

Није јасно ни како је Принцип осуђен за велеиздају када ни бечки, ни двор у Пешти нису ратификовали анексију БиХ. Тако она, мада је постојала, правно никад није заживела. 

- На суђењу је установљено да је Принцип пуцао два пута. На престолонаследниковој униформи у Бечу виде се, међутим, рупе од два метка. Једним је убијена његова супруга Софија, једним је рањен Оскар Поћорек, а један је ударио о кров кола. То је пет. Балистичари би требало у неком обновљеном поступку да виде како је могуће с два метка погодити толико људи.

Tај атентат био четврти на Фердинанда за две године. Први је био на отварању једне фабрике у Салцбургу, други на двору, трећи на војној паради у Чешкој. Како каже, многи су имали интерес да аустроугарски престолонаследник нестане – од немачког цара, који је био киван због Софијиних изјава да ће протестанте превести у католике, до Ротшилдове банке, којој је Франц Фердинанд претио да ће повући сав новац. Непосредно пред убиство извесни мексички плаћени убица подигао је 10.000 долара управо из те банке и отишао под велом тајне пут Сарајева. Пре убиства у босанској престоници била су и три нижа угарска племића, који су на дан атентата буквално побегли.

Кад је долазио у Сарајево, престолонаследника је требало да прате два корпуса аустроугарске војске, која је задржана у предграђу и уопште није ушла у град. Али су зато обезбеђивали мртва тела престолонаследника и његове жене. Занимљиво је и да је, кад је Гаврило подигао пиштољ, његову руку задржао један полицајац, ког је ударио Михаило Пушара. Пушаре ипак није било на оптужници, као ни Бела, који је бранио Принципа кад су га тукли. На чувеној фотографији „Одвођење атентатора“ уопште није Принцип, који је био у несвести, већ Бел – каже Пржуљ.

Такође, процес је показао да је пуцано из „браунинг“ пиштоља, док је Апис три године касније, на Солунском процесу, рекао да је Гаврила и остале снабдео „лугер“ пиштољима. Све ово су детаљи који би могли да помогну у решавању мистерије везане за убиство Франца Фердинанда, ако дође до ревизије судског поступка који ће тражити Андрићев институт.

Они се позивају на то да је Принцип осуђен за велеиздају, а не убиство, да би добио смртну, а не казну од 20 година затвора. А до велеиздаје није могло да дође јер атентатор није био високи функционер Аустроугарске монархије, а ни сам чин анексије БиХ није никад ратификован у парламентима у Бечу и Пешти.

Осим моралне и историјске осуде овог судског поступка, чин ревизије данас је готово немогућ, потврђују правни стручњаци за „Новости“. Бранко Петрић, судија Суда БиХ, каже да би евентуално било могуће понављање поступка, али је питање пред којим судом:

- Ако узмемо да је БиХ ушла у састав СФРЈ и унела свој правни континуитет, по некој логици тај континуитет би с распадом Југославије могла да наследи и Србија, али то би било натегнуто.

Можда би пре била могућа рехабилитација Принципа, али је опет питање пред којим судом. У Србији се закон односи само на политичке осуђенике после Другог светског рата, а у БиХ таквог закона нема.

Његове недоумице дели и проф. Богољуб Милосављевић са београдског Правног факултета „Унион“:

- Формално може да суди само суд правног следбеника Аустроугарске, а то је Аустрија. Верујем да би пре могла да се добије рехабилитација, него ревизија или обнова поступка, као што је Аписов сестрић успео да рехабилитује Аписа. И професор београдског Правног факултета Милан Шкулић тврди да је ревизија немогућа, јер она постоји само у парници, али не и у кривици, где је могућа само обнова:

- И обнављање је тешко изводљиво јер би требало доказати да је тадашњи суд био у заблуди и да је Принцип био потпуно невин. Онда би тужилац морао поново да подигне оптужницу, али не верујем да би га теретио за велеиздају, већ за убиство. Посебан проблем је могућност да се успостави надлежност српског правосуђа, а тешко могу да замислим да би то прихватио неки суд у БиХ. Коначно, за све нас који сматрамо да је Принцип деловао из ослободилачких побуда не би ништа променила његова накнадна рехабилитација, јер га иначе не сматрамо злочинцем.

Али зато би такво суђење, по Шкулићу, могло као бумеранг да нам се врати, јер би сви који Принципа сматрају злочинцем једва дочекали да наставе са кривотворењем историје.

Гаврило Принцип је рођен у јулу 1895. године и фалило му је непуних месец дана да наврши 19, да би могао да буде осуђен на смртну казну. Аустроугарска власт је притискала локалног свештеника Ивана Билбију да му фалсификује крштеницу и јул претвори у јун. Пошто није хтео, убили су га.

 

Извор: Правда

  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text

Tagged as:

Мистерије убиства Фердинанда

Rate this article

0