Home | English | Blog | „Грчка краљица” чека повратак у угоститељски двор

„Грчка краљица” чека повратак у угоститељски двор

By
„Грчка краљица” чека повратак у угоститељски двор

Деценијама омиљена кафана Београђана и гостију престонице не ради већ седам година. – Прозори ка Кнез Михаиловој и Рајићевој улици поразбијани су, а они још цели служе за лепљење плаката. – Спасоносни потез једино би могао да повуче „Пословни простор Стари град”

 

 

 

Кад је тридесетих година 19. века деспот Стефановић намислио да на свом имању, на углу данашњих улица Кнез Михаилове и Рајићеве, подигне механу, од 1835. знану као „Деспотов хан”, није ни слутио да је утемељио важну тачку престоничке угоститељске, али и опште историје.

После убиства српског дечака код Чукур чесме 1862. године, побуњени Срби су баш крај те кафане подигли барикаде наспрам турског утврђења на Калемегдану. Пет година касније, ту је прослављена и предаја кључева града кнезу Михаилу Обреновићу.

Некадашњи „Деспотов хан” тада је већ носио име „Грчка краљица”, под којим је и данас знан. Претурила је кафана преко леђа и Мајски преврат и смену династија, из ње су гости гледали како се у Кнез Михаиловој око 1910. поставља модернија, дрвена калдрма.

Остала је читава и после нацистичког бомбардовања 1941. и савезничког 1944. године, опстала и након револуционарне промене власти. Ни хиперинфлација је није закатанчила. Континуитет у раду, дужи од 170 година, прекинули су вртлози транзиције...

Када је Угоститељско предузеће „Три грозда” (закупац од 1969. године) одлучило да 2007. отпочне реновирање објекта у Кнез Михаиловој 51, уместо повратка старом сјају уследило је – потпуно затамњење. Како кажу у ЈП „Пословни простор Стари град”, које просторијама у приземљу и подруму објекта управља од 1993, „Три грозда” су бесправно започела адаптацију.

Републичка грађевинска инспекција је 2008. наложила закупцу да прибави дозволе неопходне за наставак радова на објекту који је део културне целине од изузетног значаја. Али захтев није испуњен ни те, ни наредних година. Када су 2012. „Три грозда” отишла у стечај, било је јасно да ће „привремено затварање” потрајати...

Деценијама омиљено место Београђана и гостију престонице не ради већ седам година и отада полако пропада. Прозори ка Кнез Михаиловој и Рајићевој улици поразбијани су, а они још читави служе као бесплатни рекламни простор за плакатирање. Фасада је постала подлога за „уметнички израз” цртача графита.

Спасоносни потез једино би могао да повуче „Пословни простор Стари град”, али у том предузећу кажу да ће реновирање објекта зависити од буџета којим ће располагати у овој години. У току 2013. локал није оглашаван за издавање, али остаје отворена могућност да се појави закупац који би властитим средствима обновио оронуло угоститељско „краљевство” у Кнез Михаиловој.

Мењала имена, али не и намену

Откада је подигнута, зграда у Кнез Михаиловој 51 очувала је намену, али је имена мењала. Механа „Деспотов хан”, према сведочењу хроничара, назив „Грчка краљица” добила је између шездесетих и осамдесетих година 19. века. Некадашње гостионице у турском маниру усклађивале су тих деценија изглед, услугу и понуду са европским трендовима у угоститељству.

После Другог светског рата, због монархистичког призвука, комунистичка власт „Грчку краљицу” преименовала је у „Плави Јадран”. Тај назив кафана је носила до 1990. године, када јој је враћено „ројалистичко” име.

Сачувала аутентичну спољашњост

Поуздано се не зна ко је пројектовао зграду у Кнез Михаиловој 51. Према наводима хроничара, изграђена је на месту где се пре тога налазила једна од три куле водоводног система који је служио Турцима.

Зграда „Грчке краљице”, једина преостала на старој регулационој линији двеју улица – Кнез Михаилове и Рајићеве, до данас је сачувана у облику у којем је настала, али је у више наврата дограђивана и преграђивана. У њеном приземљу се налазе кухиња и ресторан.

На спрату ове зграде, која има и унутрашње двориште, биле су собе за ноћење. Првобитно их је било осам, потом једанаест, па су додате још три. Спрат је касније преуређен у приватне станове.
Зграда има и подрум, у коме је дуго била чувена дискотека „Звезда”, касније позната под именом „Метро”.

– „Три грозда” су пре 24 године преуредила приземље и подрум „Грчке краљице”, који је проширен за око 38 квадрата. Обновљену кафану свечано је 1990. отворио Александар Бакочевић, градоначелник Београда – присећа се Милош Савић, вишегодишњи заменик директора „Три грозда”.

Више власника и закупаца

Од оснивања овај угоститељски објекат променио је многобројне власнике и закупце. Свој хан Деспот Стефановић је продао породици банкара Јована Куманудија, чији је деда 1829. дошао из Једрена. Поседовао је више некретнина у Београду, међу којима и „Грчку краљицу”, чији је власник касније био његов син Андрија, такође банкар.

Уочи Другог светског рата кафана је била у власништву Јованове кћерке Милеве Кумануди. У време Куманудија као закупци кафане појављују се Јанко Лазаревић (око 1860), Алекса Димитријевић (око 1896) и Драгутин Даничић (око 1922). После рата „Грчка краљица” постаје друштвена својина којом до стечаја управљају „Три грозда”.

Увек пуна гостију

Ова механа са собама на спрату није спадала у угледнија престоничка преноћишта. Ипак, гостију никада није мањкало. У 19. веку и првој половини 20. столећа била је коначиште путника и трговаца, а башта је била идеална осматрачница за „кибицовање” престоничких дама док шетају Кнезом.

После Другог светског рата, деценијама се у њој тражило место више, нарочито у јутарњим сатима. Многи су баш у „Краљици” највише волели да попију прву кафу, нарочито у посластичарници која се налазила десном делу кафане.

 

Izvor: Politika

  • Email to a friend Email to a friend
  • Print version Print version
  • Plain text Plain text

Tagged as:

Grčka kraljica

Rate this article

0