Dunav nije najveća, ali je svakako najznačajnija evropska reka. Dunav ulazi u Vojvodinu u svom srednjem toku na 1433. kilometru, gde je tromeđa između Republike Mađarske, Republike Hrvatske i Srbije a izlazi kod u ušća Nere u njega. U ovom delu svog toka Dunav ima sve karakteristike nizijske reke. Razliva se pri većem vodostaju i krivuda stvarajući brojna rečna ostrva i rukavce. Izmedju brojnih rukavaca i bara nastaju jedinstvene oaze prirode koje nastanjuju brojne biljne i životinjske vrste. Sva mesta u priobalju Dunava u Vojvodini imaju bogat lovni i ribolovni fond. Ovde se sreću retke vrste ptica kao i kapitalni primerci jelena i divljih svinja. Po svom prirodnom bogatstvu najznačajniji su: Nacionalni park Fruška gora, Apatinski rit, Karađorđevo, Petrovaradinsko - Koviljski rit i Deliblatska peščara. U ovim zonama nalaze se brojna lovišta do kojih se može doći i čamcem kroz rukavce Dunava. U mestima uz Dunav prisutne su najčešce i pravoslavne i katoličke crkve kao i hramovi drugih verskih zajednica sagrađeni najčešće u periodu od 17. do 19. veka. Mnogi od njih ukrašeni su vrlo vrednim ikonostasima, freskama i ikonama. Ovčarsko-Kablarska klisura se nalazi u centralnom delu Srbije. Predstavlja prirodno dobro izuzetnih odlika, I kategorije i pod zaštitom je države. Prirodne lepote ovog predela i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika čine je izuzetno atraktivnom za posetioce. Meandri reke Zapadne Morave, beskrajno zelenilo okolnih šuma, manastiri, lekovita voda Ovčar Banje, flora i fauna, dva veštačka jezera sa mogućnošću bavljenja rekreativnim turizmom predstavljaju turističku ponudu ovog kraja. Planine Ovčar i Kablar pogodne su za planinarenje, na njima postoji 8 obeleženih planinarskih staza, tako da privlače brojne ljubitelje ovog sporta. Ovde inspiraciju za svoj rad nalaze brojni umetnici, a borave svi koji žele da priušte sebi odmor i oporavak.
Ovčarsko-Kablarska klisura je prepoznatljiva po prirodnim lepotama ali i po svojim kulturno-istorijskim spomenicima. U istoriji Srbije i naroda koji je živeo vekovima na ovim prostorima manastiri su imali značajnu ulogu, ne samo u duhovnom smislu, već i u razvoju nacionalne svesti, sticanju znanja i opismenjavanju. Manastiri Ovčarsko-Kablarske klisure (Srpska Sveta Gora), predstavljaju trag jednog vremena i svaki od tih manastira (a ima ih 10) ima svoju priču vezanu za period njihovog nastajanja i postojanja na ovim prostorima. Od arhitekture, ikonostasa, sačuvanih knjiga i crkvenih predmeta može se sagledati život jednog naroda, njegovi običaji i istorijski događaji.
Manastir Nikolje je u prošlosti imalo veliku pisarnicu. Najstarija, ovde sačuvana knjiga je Psaltir iz 1534. godine. Manastir Vavedenje poseduje retke stare knjige među kojima je Beogradsko četvorojevanđelje iz 1552. Štampao ga je Trajan Gundulić. Manastir Uspenije, koji se nalazi na Jovanjskom brdu, na levoj obali Zapadne Morave imao je na svom posedu kulu. Služila je za odbranu od neprijatelja, imala je nekoliko spratova i podrum. U prostorijama kule pisane su i prepisivane bogoslužbene knjige. Na vrhu je bilo zvono koje je ostalim manastirima davalo znak za početak bogosluženja, ali i druga obaveštenja, posebno u slučaju opasnosti.
Manastir Sretenje ima zidani ikonostas kakav nema ni jedna crkva u klisuri. Ovu pitomu ravnicu presecaju velike reke: Dunav, Sava i Tisa uz brojne manje reke, rečice i kanale. Vojvodina je veoma bogata termomineralnim vodama različitih vrsta koje se odavno koriste za lečenje i rehabilitaciju. Najpoznatije banje su: Banja Kanjiža, Banja Junković, Banja Vrdnik, Banja Rusanda i Banja Slankamen. Široka vojvođanska ravnica, ispresecana brojnim rekama i kanalima, močvarama i jezerima, peščarama, oranicama i brežuljcima, obiluje prirodnim lepotama. Pod posebnom zaštitom je više kopnenih i vodenih površina od kojih neki i od medjunarodnog značaja. Fruška gora je manja planina, iznikla u nedogledu ravničarskog horizonta između reka Save i Dunava. Zahvaljujući pre svega bogatstvu flore i faune proglašena je nacionalnim parkom. Bogata je spomenicima prošlosti, među kojima se naročito ističe 16 fruškogorskih pravoslavnih manastira. Monotoniju ravnice, osim Fruške gore razbijaju i Vršačke planine, smeštene u jugoistočnom delu vojvođanskog dela Banata. Planinske strane ovih pobrđa od davnina su pogodno tlo za gajenje vinove loze, te su vina sa ovih prostora po kvalitetu poznata širom Evrope.
U prirodne zanimljivosti Vojvodine spadaju i dve peščare: Deliblatska i Subotička - jedine peščare u Evropi. Nastale su navejavanjem peska u pravcu duvanja lokalnih vetrova. Danas su obe ove celine zakonom zaštićene.
Ovu pitomu ravnicu presecaju velike reke: Dunav, Sava i Tisa uz brojne manje reke, rečice i kanale. Bogate ribom, sa peščanim i pošumljenim obalama, reke stvaraju ambijent za krstarenja, ribolov, odmor, i relaksaciju. Vojvodina je bogata jezerima, a sigurno najpoznatije je jezero Palić, pored Subotice, gde su izgrađeni svi prateći objekti neophodni za ugodan odmor. Osim Palića, turistima mogu biti interesantna i Belocrkvanska jezera i novonastalo Ledinačko jezero. Ljubitelje prirode i posmatrače ptica čekaju i bare poznate kao velika staništa ptica močvarica. Po značaju se izdvajaju Carska i Obedska bara i Ludasko jezero kao lokaliteti koji se nalaze na UNESCO-voj listi međunarodno značajnih staništa Ništa manje nije važna ni bara Zasavica i koji su zahvaljujući prirodnim vrednostima i proglašeni u zaštićeni park prirode.
Vojvodina je veoma bogata termomineralnim vodama različitih vrsta koje se odavno koriste za lečenje i rehabilitaciju. Najpoznatije banje su: Banja Kanjiža, Banja Junković, Banja Vrdnik, Banja Rusanda i Banja Slankamen. Izdignuta poput zelenog ostrva iznad pitome Vojvodine, Fruška gora sa svojim Nacionalnim parkom površine 25396 ha sa pravom dobija epitet Dragulj Vojvodine.
Ova niska planina je duga skoro 80 km, a najviši vrh je Crveni čot (539 m). Doline Fruške Gore pokrivene su travnatim livadama i žitnim poljima. Na padinama i proplancima prostiru se vinogradi i voćnjaci, a oni najviši delovi, iznad 300 m, nalaze se pod gustim listopadnim šumama. Za vreme prijatne vinogradarske jeseni vezane su različite turističke manifestacije, jer su fruškogorsko grožđe i vino bili poznati još na Bečkom dvoru. Kroz jedno takvo carstvo provešcemo vas “putem vina” posle čega sigurno nećete ostati ravnodušni.
Pored mozaika šumskog zelenila, ugodne klime, hladnih prijatnih izvora, poznate su peščane plaže Dunava, koje povećavaju turističku vrednost ove planine i omogućavaju ne samo izletnički, nego i odmarališni turizam.
Najprivlačnija izletnička mesta su: Iriški venac, Zmajevac, Stražilovo i Crveni čot, odakle se pružaju prekrasni vidici i panorama Srema.
U flori Fruške gore, zabeleženo je preko 1400 vrsta. Posebno treba napomenuti lipu čija je koncentracija ovde najveća u Evropi. Na Fruškoj gori je registrovano 30 vrsta orhideja, kao i veliki broj drugih retkih biljnih vrsta.
Ovaj prostor pruža gostoprimstvo predstavnicima više od 200 vrsta ptica, kao što su orao krstač, patuljasti orao, detlić, siva senica i mnoge druge. U svetu životinja ovde se sreću retki sisari poput divlje mačke, jazavca, kune zlatice i mnoge vrste slepih miševa.
Po obodu parke smešteno je 17 pravoslavnih manastira izgradjenih krajem 15. i tokom 16. veka. Ovaj manastirski kompleks većinom je obnovljen u 18. veku i čini specifičnu kulturno-istorijsku celinu srpske barokne umetnosti. Zahvaljujući velikom broju manastira na jednom mestu Fruška gora je dobila epitet Srpski Atos po uzoru čuveno poluostrvo u Grčkoj Ledinačko jezero smešteno je nadomak Novog Sada, u neposrednoj blizini sela Stari Ledinci na Fruškoj gori. Površine je 3,5 ha, ima prosečnu dubinu 15 metara i nalazi se na 300 metara nadmorske visine. U kamenolom, koji je bio u funkciji, pre nekoliko godina prodrla je voda i tako je nastalo ovo predivno jezero koje se veličansteno uklapa u okolinu. Za mnoge Novosađane, u vrelim letnjim danima, Ledinačko jezero predstavlja najlepše mesto za odmor i osveženje., Najveća vrednost jezera je njegova kristalno čista voda, što je sigurno jednistveno, imajući u vidu širi prostor Panonske nizije. Vrednost jezera upotpunjuju retke vrste ptica kao što su: Djavolska lasta, Mediteranska lasta i Orao krstač. U okolini se nalaze i spomenici od velike istorijske vrednosti, od kojih svakako treba spomenuti: Crkvište sv. Đorđa iz 12 veka, Crkvicu – isposnica, verovatno iz 17. veka i crkvu Sv. Nikole u samim Ledincima. Naročito interesantan lokalitet je Perina pećina, napušteni rudnik zlata koji su nekad Jevreji eksploatisali. Ako volite da pesacite ili volite vožnju montibajkovima kroz šumu, na dvadesetak minuta hoda nalazi se Vrdnička banja, gde se nalaze bazeni i ostali uslužni i sportski objekti. U Južnom Banatu, između reka Tamiša, Dunava i zapadnih padina Karpata prostire se jedinstvena peščara – Evropska Sahara – Deliblatska ili Banatska peščara. U ovom specijalnom rezervatu prirode može se naći 40 biljnih i 200 životinjskih vrsta. Dugačka je oko 35 km, a široka oko 11 km. Prostire se kao elipsa u pravcu jugoistok-severozapad a prosečna nadmorska visina je 138 m. Od početka 19.veka peskoviti teren se pošumljava četinarima, bagremom i topolom. Danas je pošumljeno više od polovine površine Deliblatske peščare i neki delovi su bogata lovna područja. Impozantna veličina peščare, njena lepota i stalno smenjivanje boje cveća, lišca, prizemne i drvenaste flore, čine ovaj dinski reljef izuzetno privlačnim za turiste. Zbog velikog broja retkih biljaka i velikog broja ptica od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršćeno u najznačajnija staništa ptica u Evropi. Zahvaljujući svim svojim vrednostima zaštićena je i predstavlja jedan od tri specijalna rezervata prirode u Vojvodini.
Nedaleko od Bele Crkve u jugoistočnom delu Vojvodine smešteno je 7 veštačkih jezera. Nastala su vadjenjem šljunka sa dna Panonskog mora. Jezera sa okolinom su veoma pogodna za rekreaciju i izlete. Izuzetno su bogata ribom (amur, smudj, šaran, som,) te su za ljubitelje sportskog ribolova pravi izazov. Najpoznatije je gradsko jezero, koje raspolaže betoniranim plažama, vaterpolo igralištem, skakaonicama, kao i autokampom. Posebna vrednost je čista i bistra voda koja se retko gde sreće.


Kompleks Stari Begej-Carska Bara predstavlja specijalni rezervat prirode koji se nalaze na UNESCO-voj listi međunarodno značajnih staništa. Nalazi se u srednjem Banatu, 17 km jugozapadno od Zrenjanina, u medurečju Tise i Begeja. Specijalni rezervat prirode obuhvata površinu od oko 1600 ha i predstavlja prostor od svetskog značaja prvog reda. Ptice, kojih ovde ima preko 150 vrsta, daju ovom rezervatu glavno obeležje. Ponekad na prosotoru Carske bare ima i do 2000 aktivnih gnezda. Medju njima ima i veoma retkih i ugroženih vrsta kao što je na primer carska čaplja – jedinstvena u Evropi. Carska bara predstavlja najveći rezervat čaplji u Evropi.
Osim ptica, ovaj relativno mali vodeni prostoru bogat je i mnogim vrstama ribe: šaran, štuka, som, bandar, sverglan, smuđ, tostolobik, amur, kečiga. Unutar granica ovog kompleksa moguć je sportski ribolov, ali samo na određenim prostorima. Vodene površine, za sportski ribolov, nalaze se u sklopu Ribolovačkog gazdinstva – Ečka, koji je najveći prirodni ribnjak u Evropi, kao i na području Starog Begeja.
Turistima, pored vožnje specijalnim brodom, preporučujemo i sportski ribolov, vožnju fijakerom, kupanje, jahanje ili posmatranje celog regiona iz ptičije perspektive – iz aviona ili motornim zmajem. Zasavica je veoma čudna rečica. Smatra se da je ona bila bivše korito Drine, pa Save, pa opet Drine. Iako se nalazi u neposrednoj blizini Save, vode Zasavice su drinske što predstavlja pravi fenomen. Ona svojim okruženjem predstavlja redak preostali očuvani kutak prirode u Evropi i kao takva proglašena je za Specijalni rezervat prirode I kategorije. Prostire se na području južne Vojvodine i severne Mačve, istocno od reke Drine, a južno od reke Save u dužini od 33,1km. Najveću vrednost rezervata predstavljaju retke biljne i životinjske vrste. Kao jedna od takvih retkih vrsta jeste i riba Umbra krameri (mrguda) koja je jedini evropski predstavnik iz familije Umbridae i predstavlja evolutivno novu vrstu. Ovakvo bogatstvo flore i faune pravi je raj za stručnjake i ljubitelje prirode, tako da je deo rezervata idealan za foto-safari. Zasavicu ćete obići novim turističkim brodom čije su karakteristike specijalno prilagodjene ovoj reci. Mada je veoma mutna, ova rečica je toliko čista da je komotno možete piti, što je danas prava retkost. Dozvoljen je sportski ribolov i pecaroši mogu da iznajme čamac kojim bi se optisnuli u mirne vode Zasavice, gde bi okušali sreću u lovu na šarana divljaka, štuke i dr. Ludaško jezero nalazi se 12 km istočno od Subotice a na 7 km udaljenosti od puta E-75, prema Horgošu. Dužine je oko 6 km, a površine 387 ha. Okruženo je naseljima Hajdukovo, Noša, Ludaš i Šupljak. Nastalo je za vreme ledenog doba pod uticajem vetra. Jedno je od najočuvanijih jezersko-barskih ekosistema u stepskoj zoni u Evropi i centar biološke raznovrsnosti u kojoj opstaju brojne retke, endemične i reliktne biljke. Ludaš je ornitološka stanica pa je zahvaljujući tome stavljen pod poseban vid državne zaštite. Medju pticama izdvajaju se ridja i žuta čaplja, bukavac, barski petlovan, mali barski petlić, vodomar, modrovoljka,... Najpoznatiji sisari su: zec, srna, divlja svinja i vidra. U jezeru takodje živi oko 20 vrsta riba od kojih i srebrni karaš i zaštićeni čikov. Oko jezera postoje objekti od posebne kulturno istorijske i arheološke vrednosti.
Tako osim eko turizma, ovde se razvija i etno turizam jer možete odsesti u tradicionalnim kućama ili salašima, učestvovati u lokalnim manifestacijama, piti vina sa peska ili uživati u tradicionalnim specijalitetima. Na levoj obali jezera smešten je stogodišnji ambijentalno uređen Rokin salaš. Salaš je od davnina mesto okupljanja gde su se kuvali paprikaši, prodavala riba itd. Salaš poseduje vrednu etno zbirku od oko 800 autentičnih predmeta kojima su se nekada ljudi služili. Područje Obedske bare nalazi se u jugoistočnom delu Srema, u blizini auto puta Beograd – Zagreb i na oko 50 km od Beograda. Bara je nastala u napuštenom meandru reke Save sa kojom je danas povezana kanalom. Dugačka je 13,5 km i široka 750 metara Obedska bara kao izuzetan fenomen prirode zaštićen je od 1874, a od 1977. godine nalazi se na UNESCO-ovoj listi zaštićenih močvara. Obedska bara specifična je po različitim vrstama zaštićenih retkih ptica močvarica i mnogobrojnim vrstama slatkovodnih riba. Njeno bogatstvo predstavljaju 217 registrovanih vrsta ptica, 48 vrsta sisara, 16 vrsta riba i preko 500 vrsta biljaka. Od biljnih vrsta najveći značaj ima zečiji trn, banatski različak i vodeni orašak jer se mogu samo ovde sresti. Ipak, bogatstvo ornitofaunom (ptičijim svetom) je od najveće vrednosti. Ovde se sreću orlovi, sokolovi, sove, zatim brojne plovuše i šljukarice. Ovde se takodje nalazi jedina naučna labaratorija za izučavanje ornitofaune u Vojvodini. Zahvaljujući svojim nesvakidašnjim prirodnim vrednostima ovo mesto je idealno za foto safari upravo zahvaljujuči autentićnim netaknutim pejsažima koje je danas veoma retko sresti. Posebno bogatstvo Vojvodine čine vodeni tokovi. Osim, velikih plovnih reka Dunava, Tise, Save, Tamiša ova beskrajna ravnica ispresecana je kanalima koji su danas povezani u plovni sistem Dunav-Tisa-Dunav. U XVIII veku, tačnije 1795. godine počela je izgradnja velikog kanala Bezdan – Bečej, koji je pušten 1802. godine u saobraćaj. Kasnije su izgrađeni kanal Stapar – Novi Sad i napajajući kanal Bezdan-Baja. Posle drugog svetskog rata u Vojvodini je izgrađen jedan od najvećih hidrosistema u Evropi – velika veštačka reka "krvotok ravnice". Izgrađeno je čak 1650 km plovnih puteva, 30 ustava, 17 prevodnica za brodove i više od 80 mostova. U sklopu sistema nalaze se i veštački ribnjaci sa površinom od oko 20000 hektara. Tako je od 45 opština u Vojvodini čak 41 na rekama.
Predlažemo vam obilazak Vojvodine duž ovih plovnih kanala, naravno u kombinaciji sa Dunavom i Tisom.