Planinski turizam ima ogroman potencijal u Srbiji. Preko 50% teritorije Srbije je brdsko-planinski teren, a svi najveći planinski centri su na nadmorskoj visini od 1000 do 2500 metara, što pogoduje brzoj klimatizaciji gostiju različitih afiniteta. Najveći i najposećeniji planinski centar Srbije, a ujedno i nacinalni park je Kopaonik. Kopaonik ima najveći broj staza za zimske sportove i sportskih terena pa velik broj sportskih ekipa i reprezentacija tu dolazi na visinske pripreme i leti zimi. Na planini Zlatibor posetioci mogu uživati u šetnjama nezagađenom prirodom, vožnji bicikla i pešačenju po planinskim stazama, skijanju... Za malo ozbiljnije avanturiste, planina Tara nudi ekstremno planinarenje ili planinski biciklizam. U nacionalnom parku Tara posetioci mogu da posmatraju divljinu, biljke i životinje, pa čak i njihove tragove kretanja po ovim staništima. Najveći potencijal za zimske sportove ima Stara planina, koja ima fantastičnu konfiguraciju terena za vrhunske ski staze uz dugačak period zadržavanja snega na njima, a sve to na idealnoj nadmorskoj visini oko 2.000 metara. Rekreativci i oni koji vežbaju zimske sportove će se odlično provesti ako posete Divčibare. Najviši vrh Srbije je Đeravica na Prokletijama sa nadmorskom visinom od 2.656 metara.


Kopaonik

Kopaonik je poznat po tome što je prekriven snegom čitavih 7 meseci u godini i on je glavni ski centar u Srbiji. Kopaonik ima najveći broj staza za zimske sportove i sportskih teren,a pa veliki broj sportskih ekipa i reprezentacija tu dolazi na visinske pripreme i leti zimi. Pored skijanja turisti mogu da planinare, lete balonom, obidju arheološko nalazište Kadijevac i ostatke stare pravoslavne crkve pod nazivom Nebeska Stolica. Nacionalni park Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji. Pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75km dosežući u srednjem delu širinu oko 40km. Centar Kopaonika je podeljen na dva turistička centra, Ravan Kopaonik i Brzeće.



Zlatibor

Zlatibor, planina izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka,i prošarana planinskim borovima po kojima je dobila ime. Boravak na Zlatiboru povoljno utiče na poboljšanje krvne slike, pre svega na porast procenta hemoglobina u krvi i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca.Na osnovu toga Zlatibor je proglašen terapijskim područjem za akutna i hronična oboljenja respiratornih organa, štitatste žlezde i anemije svih oblika. Boravak na Zlatiboru preporučuje se i rekovalescentima nakon prelezanih infektivnih bolesti i hirurških intervencija. Zbog svega ovoga Zlatibor je najpovoljnija destinacija za porodice sa decom.
Zlatibor se nalazi u Zapadnoj Srbiji na oko 230 km od Beograda, i 300 km od Novog Sada. Preko Zlatbora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka Primorju.
Smeštajni kapaciteti Zlatibora, naše najposećenije planine, zadovoljavaju potrebe svih vidova turizma od seoskog, kongresnog, sportskog i zdravstvenog turizma. Hoteli, apartmani, privatan smeštaj Zlatibora gostima pružaju sve što im je potrebno da se osećaju prijatno, i da se što bolje odmore.
Zlatiborsku visoravan čija je nadmorska visina oko 1000 m, okružuju planinski venci: Tornik (1496m), Čigota (1422m), Kobilja glava (1178m), Gradina (1177m) i drugi.
Seoski turizam na Zlatiboru
Zlatibor poseduje idealne uslove za bavljenje seoskim turizmom. Sva ta prelepa priroda, zdrava hrana, kao i ljubazni zlatiborski domaćini učiniće vaš boravak na ovoj planini nezaboravnim.

Šarganska osmica je deo pruge uskog koloseka koja je nekad išla trasom Beograd - VIšegrad - Sarajevo - Dubrovnik. Obnovljen je deo ove pruge u dužini od 12 km na Mokroj gori, na planini Tara. Doživećete vožnju kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana. Ako ste rešili da se provozate Šarganskom osmicom, nemojte propustiti da posetite i Drvengrad, etno selo Emira Kusturice, selo Kremnu, poznato po srpskim prorocima Tarabićima i druge atrakcije na planini Tari i reci Drini.

Mokra gora

Mokra gora je predeo neteknute prirode na granici između dve planine, Tare i Zlatibora, koje su poznate po zadivljujućim prirodnim lepotama. Doprinos afirmaciji Mokre gore je dao proslavljeni reditelj Emir Kusturica koji je tu snimio film „Zivot je čudo“ i podigao etno selo na brdu Mećavnik. zbog ponovnog pokretanja pruge uskog koloseka kojom je nekada prolazio voz „Ćira“ na relaciji Beograd- Sarajevo, a danas je među najlepšim železničkim trasama na svetu. Posebno je atraktivan obnovljeni deo pruge koji obuhvata Šargansku osmicu - putnu petlju u obliku broja 8, dužine 13,5 km sa 22 tunela, 5 mostova i vijadukte kojima se na neuobičajeni način savladava visinska razlika između Mokre gore i Šargana od 300 metara! U toku vožnje putnici zbog velikog broja krivina, tunela, uspona i padova u potpunosti gube osećaj orijentacije, što bi Srbi rekli „Ne znaju gde je levo“. Šarganska osmica je čak i predskazana krajem 19. veka od strane „srpskog Nostradamusa“- Mitra Tarabića koji je prorekao- „Proći će podosta godina, pa će se ljudi opet setiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmorišta i uživancije“.

Tara

Tara je planina savršeno očuvane prirode, velikih geomorfoloških i geoloških raznolikosti, specifičnih hidroloških karakteristika i specifične klime. Ove posebnosti su stvorile veliki broj endemskih i reliktnih vrsta biljaka. Pre svih je to Pančićeva omorika za kojom je čuveni biolog i naučnik Josif Pančić tragao punih 20 godina i pronašao je 1875. godine! 1981. godine je Tara proglašena za Nacionalni park i nalazi se pod zaštitom države. Planina Tara je i leti i zimi pogodna za pripreme sportista, zdravstveno-rekreativni, seoski, kongresni turizam i sve druge vidove relaksacije na svežem vazduhu. Klimatski tip tare sa umereno-kontinentalnom i planinskom klimom odgovaraju tipu vazdušne banje. Čovek je na Tari prisutan vekovima, ali je priroda i pored toga očuvana u celosti i u celini sa okolnim rekama, jezerima i planinama čini fantastično zdravu prirodnu sredinu koja odutima dah na svakom koraku.

Divčibare su planinsko-klimatsko turističko mesto na nadmorskoj visini od 980 metara sa prijatnom blagom klimom. Kao takva je savršena za rekreativce i oni koji vežbaju zimske sportove ali i za odmor uz lagane šetnje. Divčibare su visoravan u centralnom delu Maljena koja se proteže od Crnog vrha, Paljbe, Golubca do Velikog brda. Zbog geografskog položaja do Divčibara dopiru Mediteranske vazdušne mase koje se mešaju sa Karpatskim i Panonskim, tako da je primeten određeni procenat joda u vazduhu.
Celo područije obiluje izvorima, potocima i rečicama a najinteresantnija je reka Manastirica koja pravi vodopad visok 20 metara, zvan Skakalo. Livade sa lepom mekanom travom i četinarske šume su lajtmotivi Divčibara, pa je stvoreno i 4 stroga rezervata prirode: Crna reka, Zabalac, Čalački potok i Vražji vir.
Sportski tereni se nalaze svuda unaokolo, od teniskih, košarkaških, fudbalskih pa do ski staza koje su idealne za početnike.

Stara planina

Stara planina ima fantastičnu konfiguraciju terena za vrhunske ski staze uz dugačak period zadržavanja snega na njima, a sve to na idealnoj nadmorskoj visini oko 2.000 metara. Stara planina zauzima krajnji istok naše zemlje, uokvirena je na severu Zaječarskom kotlinom, sa zapada Timokom, sa jugozapada i juga dolinom Nišave i sa istoka granicom sa Bugarskom. Od 1997. godine, Stara planina je zaštićena kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, pa je tako nastao Park prirode sa površinom od 142.000 hektara. Takođe, ovaj park je nominovan za UNESCO-vu listu projekta Čovek i biosfera. U okviru samog parka postoje brojni prirodni rezervati i spomenici prirode. Rezervat Draganište obuhvata deo zajednica smrčevih šuma, a koji je zaštićen još 1981. godine. Zatim, Golema reka, koja obuhvat deo zajednica bukovih šuma. Spomenik prirode Babin zub predstavlja morfološku strukturu koja je asimetrična po uzdužnoj osi. Najviši deo nalikuje platou i završava se stenovitim odsecima u dužini od 1,5 km. Na teritoriji Stare planine postoji još nekoliko zaštićenih područja i objekata, a jedan od njih je spomenik prirode Stabla sitne granice u selu Osmakovu. Stanište velikog tetreba je zaštićeno u rezervatu Bratkova strana, a stanište bora krivulja u rezervatu Tri čuke. Pored već spomenutih tetreba, od faune na Staroj planini značajne su: suri orao, beloglavi sup, uralska sova, vulharice, divlje svinje, jeleni, vukovi itd.

pisao Predrag Antonić

Na području šire okoline Stare planine, otkriveni su tragovi praistorijske kulture i naselja stara preko 5.000 godina. Na ovim prostorima boravile su kulture neolita, gvozdenog doba, antike, vizantije i srednjeg veka. Takođe, ovuda je prolazio i poznati rimski put Via Militaris, koji je spajao ove krajeve sa novoosvojenom Dakijom na severu i ostatkom imperije. Očuvane vrednosti ovog kraja ogledaju se i u postojanju raznih srednjevekovnih manastira, građenih u periodu od XIV i XIX veka. Na samoj planini postoje brojni lokaliteti sa religijskim obeležjima iz perioda ranog hrišćanstva, koja su povezana sa prenošenjem običaja i mitova. Ta obeležja su: stabla – zapisi, litijski krstovi, saborišta, lekoviti izvori itd. Kuće koje su građene od drveta i kamena imaju karakteristične doksate i lukove. Posebna pažnja se posvećuje i starim zanatima, kao i izradi veoma koloritne narodne nošnje. Posebno je poznata izrada ćilima, a naročito pirotskog. Ovi ćilimi se odlikuju karakterističnom šarom i načinom tkanja. Takođe, ovde postoji i održava se veoma živa manufaktura pravljenja opanaka, grnčarije, proizvoda od kože, ali i spravljanja pirotskog kačkavalja itd. Ovde treba spomenuti i smeštajne kapacitete na samoj planini i njenoj okolini, a to su: hoteli Pirot, Planinarski dom, Toma i Babin zub, kao i dva izletišta Zavojsko jezero, Temac i planinarski dom Babin zub.

Fruška gora

Izdignuta poput zelenog ostrva iznad pitome Vojvodine, Fruška gora sa svojim Nacionalnim parkom površine 25396 ha sa pravom dobija epitet Dragulj Vojvodine.
Ova niska planina je duga skoro 80 km, a najviši vrh je Crveni čot (539 m). Doline Fruške Gore pokrivene su travnatim livadama i žitnim poljima. Na padinama i proplancima prostiru se vinogradi i voćnjaci, a oni najviši delovi, iznad 300 m, nalaze se pod gustim listopadnim šumama. Za vreme prijatne vinogradarske jeseni vezane su različite turističke manifestacije, jer su fruškogorsko grožđe i vino bili poznati još na Bečkom dvoru. Kroz jedno takvo carstvo provešcemo vas “putem vina” posle čega sigurno nećete ostati ravnodušni.

Pored mozaika šumskog zelenila, ugodne klime, hladnih prijatnih izvora, poznate su peščane plaže Dunava, koje povećavaju turističku vrednost ove planine i omogućavaju ne samo izletnički, nego i odmarališni turizam.

Najprivlačnija izletnička mesta su: Iriški venac, Zmajevac, Stražilovo i Crveni čot, odakle se pružaju prekrasni vidici i panorama Srema.

U flori Fruške gore, zabeleženo je preko 1400 vrsta. Posebno treba napomenuti lipu čija je koncentracija ovde najveća u Evropi. Na Fruškoj gori je registrovano 30 vrsta orhideja, kao i veliki broj drugih retkih biljnih vrsta.

Ovaj prostor pruža gostoprimstvo predstavnicima više od 200 vrsta ptica, kao što su orao krstaš, patuljasti orao, detlić, siva senica i mnoge druge. U svetu životinja ovde se sreću retki sisari poput divlje mačke, jazavca, kune zlatice i mnoge vrste slepih miševa.

Po obodu parke smešteno je 17 pravoslavnih manastira izgradjenih krajem 15. i tokom 16. veka. Ovaj manastirski kompleks većinom je obnovljen u 18. veku i čini specifičnu kulturno-istorijsku celinu srpske barokne umetnosti. Zahvaljujući velikom broju manastira na jednom mestu Fruška gora je dobila epitet Srpski Atos po uzoru čuveno poluostrvo u Grčkoj