Lako je lepo pričati o sebi, ali je ipak bolje kada zaslužite da neko priča dobro o vama, pogotovo kada su to velikani iz celog sveta koji su bili pokretači svetske misli i inovatori koji su pokretali razvoj čovečanstva. Neki od tih velikana su bili zadivljeni Srbijom i Srbima kao što su Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mileva Ajnštajn- Marić ili Miomir Vukobratović, koji su rođeni na ovim prostorima i često su svoju domišljatost objašnjavali uslovima u kojima su odrasli.

„Ima zemalja koje ponekad danima čuvaju svoje tajne od putnika i ne pokazuju mu ništa osim svoje spoljašnjosti...a onda mu odjednom bace ključ i kažu mu da ide kuda želi i vidi sve što može. Takva je ova zemlja.“- Rebeka Vest o Srbiji u putopisu „Crno jagnje i sivi soko“.   

„Grane su pustile novo korenje i ako im bude dozvoljeno da se razvijaju rašće smelo kao jedan od prvih kraljevskih cvetova Evrope“, o Srbiji piše Hans Kristijan Anderson u knjizi Pesnikov bazar posle proputovanja kroz Srbiju.

Nikolaj Rimski-Korzakov komponuje „Srpsku fantaziju“ 1867.

Osamdesetih godina 19. veka Petar Ilić Čajkovski inspirisan „Srpskom Fantazijom“ Nikolaja Rimskog-Korzakova, komponuje „Srpsko-ruski marš“ kao doprinos srpsko-turskom ratu. U isti taj rat kao dobrovoljac odlazi ruski oficir Rajevski koji je bio uzor Tolstoju za lik Vronskog u romanu Ana Karenjina.
„Srpsko-ruski marš“, poznatiji kao "Marš slovena" možete preuzeti na sledećoj adresi: http://www.hymn.ru/god-save-in-tchaikovsky/index-en.html

Fridrih Niče krajem 19. veka komponuje „Srpski marš“!

Mnogi naučnici bi se složili da je Nikola Tesla izmislio- 21. vek.
Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju.
Mnogi biografi Marka Tvejna tvrde da je njegov zadnji roman "Misteriozni stranac" upravo posvecen Nikoli Tesli, čiji je bio prijatelj i inspiracija iz detinjstva .

Džon Stačel osnivač i urednik Ajnštajnove kolekcije rukopisa, tvrdi da je Mileva Marić-Ajnštajn bila nešto više od zapisničara i matematičara i da je aktivno učestvovala u teorijskom postavljanju teorije relativiteta, možda čak i postavila teoriju!

Bil Gejts je o Mihajlu Pupinu svojevremeno rekao „Informatička revolucija u Sjedinjenim Američkim Državama je nezamisliva bez otkrića Mihajla Pupina“ koji je bio osnivač NAC-e, preteče američke svemirske agencije poznate pod imenom NASA.

Ičiro Kato, osnivač japanske robotike kaže za prof. Miomira Vukobratovića da je njegov rad izuzetno uticao na osnove robotike u Japanu. Čak su i inžinjeri Honde priznali da su osnove za razvoj njihovog, za sada najrazvijenjeg humanoidnog robota postavili na osnovu rada Miomira Vukobratovića, profesora instituta Mihajlo Pupin u Beogradu i tvorca „tačke nultog momenta“, metode u robotici koja je omogućila hod humanoidnih robota.
http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&pg=PA374&lpg=PA374&dq=about+prof.+vukobratovic&source=web&ots=rowCKNjj6i&sig=bBWX6OtcnX17t1SV3unmfZwUh84&hl=en&sa=X&oi=book_result&resnum=4&ct=result